Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
Архив за историју српске православне карловачке митрополије 135
на љубав спрам народне просвете и пожртвовност митрополита Не. надовића, отворио очи и тргао нас из овог нашег дремежа и познатог нашег оријенталног немара.
1894. благопокојни је патријарх Георгије Бранковић прилогом својим од 20.000 кр. установио школски фонд под именом: „Школски фонд св. Саве“, и школски је Савет позвао српски народ на прилагање у исти Фонд.
И наша јавна гласила у место да су оберучке прихватила ту замисао, већином се хлацно држаше; те није ни чудо, да исти фонд на крају 1910. није више износио од 141.483'33 кр., а да је среће и свести, износио би преко 1,000.000 кр.
Та да је само 1/5 од утрошеног новца на народне зборове у њега приложено, колики би данас био!
С тога:
Ко је јунак не ждријелио, Не ждријелио ко је јунак! Странка, која је у стању не само да увиди и провиди каква нам опасност прети нашим средњим и вишим школама, него узима и смелости да пропише и прописани од нас лек за њихово одржање, та ће се моћи с правом и назвати и носити назив народне странке!
А док то не учини, и то што пре, не може с правом ни једна од наших данашњих странака, поред свију звучних фраза у њивовим програмима, називати се народном странком, као што историја не ће моћи ни једну од наших досадашњих странака овамо од 1865. сматрати за народну странку, односно за пријатеље народне и народне просвете.
А не ће их моћи за такве сматрати не само с тога, што се оне не стараше за одржање — и за будућност својих средњих и виших школа, — него и с тога, што строго узевши ми данас и немамо автономије !
Она је данас — нашом кривицом — у рукама угарског министра председника, те с тогаје и могао недавно одговорити један веселник ЧИНОВНИК Фондовски изасланицима саб. Одбора на њихово питање: па ко је Ваш старешина; па угарски министар!
И право је рекао!
А право је рекао с тога, што до данас ни једна наша црквена опттина не протестова, што је угарски министар председник трећа и последња инстанција за сва решења саборског Одбора — за извесно им то годи —, а протестују листом што исти министар не ће то да буде и за решења митрополијско-црквеног Савета, које је право Његово Величанство пренело на Синод!
~
по Сун бо
Кратко пребивање св. моћију цара Уроша у Врднику и Крушедолу.
Ми смо у 6. бр. о. л. у чланчићу: „Каквих је било некад ка3 луђера“, навели, како су незгодни и развратни били калуђери ма6 настира Јаска 1723. и какву су заклетву положили. Ну, они као да нису одржали своју заклетву, што се може извести из доле наведена акта, Кнез села Јаска са осталим житељима обратили су се 1781.