Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

50 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Мт ћађеп ап шпзегеп Оутпазшт 2л/е! Гећга ће дег ћејетшзсћеп 5ргасће џи, Биегајиг етосећћи; ћабеп абег таеће Фе Меги епогдегисће Еипданоп. 281 џ. дгејз5јо Таизепа Ошдеп зта даги епогдегисћ. О, ме оекисћ аге тећ, мле оаскиећ зудте шпзег јисепанећев Тан жепп мг Е. Н. ај5 Еипдапог Ффезег Гећга ће мегећгеп Кдоптеп !!!

јећ зећћеззе Фезе тепе !п дег Негеп Масћ! тедегоезвсћлеђепе Вебастипсеп тн дет зпшезјеп ДСеђеће Нг Тг Моћвеуп, и. ти дег Мегајсћегипа уоп тејтег уоПкотштепзјег Носћасћ!ипо, те дег јећ нитегуп уегбјење

| Еџег Носћееђогеп сећогзатзјег Плепег ипа Ргеџпа.

ж : ж

Овај је апел патријархов остао глас вапијућега ! а >

АРХИДИЈЕЦЕЗАНСКИ ВИКАР ЕПИСКОП.

По чл. ХЛ. „Устројства св. Архијерејског Синода православне. српске митрополије карловачке“ од 13. Новембра 1911. у управни делокруг синодски спада: „— — ђ) бира на исти начин, као и епархијске епископе архидијецезанскога викара (епископа посвећења), који ће уживати годишњу дотацију од 8000 кр. из прихода архиепископских и митрополитских добара.“ :

По чл. УШ. св. Архијерејски Синод састављају: „— — в) архидијецезански викар епископ уз архиепископа-митрополита-патријарха, који је уједно и синодски канцелар — — —“, и по истом чланку исти викар има у седницама синодским само глас саветовања.

А по чл. УП. и избор архидијецезанског викара потврђује уставним путем Његово Величанство.

Потањи делокруг архидијецезанског викара није назначен у

реченом „Устројству синодском“.

Њему ће тек Синод морати одредити потање дужности и права.

Како ми Срби слабо знамо и историју карловачке митрополије, многима изгледа установа архидијецезанског викара-епископа као нека новина, на коју се нерадо погледа. |

С тога ћемо у овом чланку да наведемо историјат викара архиепископско-митрополитских.

Патријарх Арсеније Црнојевић чим је прешао на ову страну, видео је шта се ради с нашим народом у Срему, Славонији, између Драве и Дунава и око Печуха.

Цар је Леополд !. пре прелаза Арсенијева потврдио 30. Марта 1688. Лонгина Рајића за епископа — викара — српског (унијатског) у Срему, а по смрти његовој исти цар дипломом својом од 31. Марта 1694. именује Петра (Петронија) Љубибратића архимандрита и генералног викара митрополије Београдске и Сремске за епископа — унијатског — у Срему са седиштем у ман. Хопову, а дипломом својом од 26. Маја 1699. прошири му право и над дољном Славонијом.

Петроније умре 28. Септ, 1703., а синовац му протосинђео његов Јоанићије Љубибратић који му је био одређен за прејамника,