Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

16 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Сечанца обширно по желении обшчем неописан бист, и тако опредјелиша депутирти о сем Г. Комисару јавити, да се до заутрешњаго дне претерпјети имјејут, докоље овај пункт непоправитсја; а занеже да сие прошение Г. Комисару противно видјелосја, абие в диету без вејаке церемоние пришел и не само устмено адмонирал скорјее дјела отправљати, но и писмено на пункта изложи како в дјелании поступати имјеем.

В том засједании темишварски магистрат просил Г. Комисара, что би им дважди в седмицје в том диеталном само мјестно-судеј"ском домје их сесију держати допустил, коего ради узрока и дни т. |. среду и суботу опредјелил им, повељеваја и сие: не в резиденции епископској но во диеталном домје депутација дјела наложенаја да отправљает от 9 до ',11 часа, о коем и вси прочи депутирти пријти долженствујут и тогда на закључение дјела сам пријти објешчалсја.

Закључи се же и сие да ниједин депутирт без допушченија депутации кудалибо отходити неможет, и да канцелисте вси јурамент в депутации без закосненија положити имјејут.

27. Авг. прочтен бист паки план в сесии на њемецком и славенском јазицје, на која всја пункта согласашасја, токмо на 2. пункт јединодушно клер, благородство и провинцијалисте искали, да привилегие наше с допушчением краља за благое состојение в Унгарии живушчих у диети в правах законих уведусја, на кое Г. Генерал Папила сам с милитарми тако и Сеченац со своими јединомишљеници пред вејеми протестирали, викајућ: нећемо и недамо да се наше привилегие от Мађара узакоњивају!

Посље сего великаго разногласија и противорјечија послали депутацију звати Г. Комисара, кои јегда пришел, абие при стоље своем Сечанцу сјести и тојже план гласно на њемецком јазицје прочтати повељел, јемуже пријатен видјелсја и таки начал слаткорјечиво витиствовати, цјелому собранију представљаја, говорећи: „Отец, когда љубивому сину своему милостију своеју наклоњен јест пита га из милости своеја шчо хошчеш сам нареди, да за твое почитание и синовњују љубов к мени показујушчују, оное дати из отеческија к теби љубве могу“.

„Убо и ви славниј клер и Народ на откривлемују вам от краља всевисочајшују милост ишчите чрез мене јако вјерни синове дома австријскаго онакови предјел земље за териториум ваш, кои вам се таки дати може! А неишчите онакове части, као Бачку, Славу, Славонију и проче, кое вам се дати не могу“.

На кое отвјетствовал Генерал Папила с милитарми согласајушчим банатским депутиртом и Сечанчевим јединомишљеником, викајући: Банат, Банат ваша ексцеленција !

И тако за прехишчрение абие повељел актуариусу сам диктирајући протокол сочинити и вољу вејех в нем да поставит изискуја и сие, да на план на њемецком јазицје устроени от каждаго чина потпишутеја и јему предадут, јеже и сотвориша да краљу отправитсја имат.

28. Авг. среда, не бист сесии.