Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
Архив за историју српске православне карловачке митрополије 17
Но у вече ишли немеши и провинцијалисте ко Г. Администратору протестирати, да протокол онај, кои сам Г. Комесар в сесин. диктирао с клером вкупје подписати нехошчут и тако со увјешчанием Г. Администратора и прочих Г. Г. Епископов отишли Г. Комисару и јавили, за то повељел да сесија генералнаја 29. Авг. о сем бити имат.
. 29. Авг. В том генералном засједании Г. Комисар јегда пријде аки гњевајасја, начал простирати слово о непостојанствје, измјенении и отрицании закљученија или протокола обшчаго; и за неже всјем противостојашчим Г. Комисар овое намјерение покриваја, аки би он неразумјел прошение и желание наше толико крат претстављаемое, у чему ми соединение с Мађарима и на кои начин хошчемо и желимо имјети, которое највише Г. Текелија објасњавајући представљал: сего ради жестоко по особ вопрошати из протокола постављати начал, первјеје Текелију вопрошаја: хошчете ли и желите ли Банат за територијум ваш по прошении обшчем предвчерашњем имјети или не7 |
На кое отвјетствовал: ми Банат за територијум наш от себе нарешчи неможем, но на милост краља нашего остаем и превручаемсја, да он онаја мјеста нам за територијум всемилостивјејше опредјелит, која сам најлучше против толиких'стољетних заслуг
наших вједает.
И тако все спахие рјадом вопрошавал и њеких от провинцијалистов, иже вси јединодушно тако отвјешчаша.
Јегда видјев да на краљеву милост отваживајутеја, и да на тој конец толики народ в краљевствје мађарском живушчи с Мађарима токмо у правах сообчаетсја, јако да во всјех благодјејании, чести и достоинствах с ними вкупје уживатисја без различија закона может, и то дотоље, докоље в непоколебимој вјерности аустријскому дому пребудем. |
На кое сам соизволил, и вси вкупје взиваху: виват! о чем сотворше протокол, подписашасја от вејакаго чина по 2 и приложиша ко плану изложеному. |
Посем увјешчавал депутати что би каждаго дне спјешение в дјељех и представљаемих тјажестеј дјејствовали, глагоља: помислите сами что на всјак ден готово 400 фор. трошитсја.
Прочим же депутиртем повељел јегда услишат звон велике
церкве нашеја у 11 часов ударјајушчи, абие на закључение дјела да стекајутсја, јакоже и сам приходити објешчалеја.
Долази „План или основанце нашего. прошенија“, које је с неким изменама штампано у књижици: „Акта сабора народа српског у
Темишвару г. 1790. држаног“, Земун 1861. на стр. 2
30. Авг. читате сут тјажести чрез арх. Мојсеја Василиевића месићског вејех монастиров, кои каждиј своја особитија нужди и неДостатки представљает, у том нечајано Г. Комисар во сесију депутации пријде и засједе, между коими вершачкија Епархии монастири опустошение чрез Турков бившее представљали, да би их Краљевское Величество в чем либо спомошчествовати благоизвољело; кое им Г. Комисаром и обшчеством отреклосја.
„Архив“ св, 1. 2