Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

МИН ИЕ

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 19

8. Десетак по сил привилегиах от народа нашего взимаеми, милостивјејшим краљевским благоутробием поврашчен би бил, кои, како за фундус клерикалних школ, сице и на школе при всјаком Епископатје устроитисја имушче, јакоже и на дотацију свјашченства со вејаким доволством за учреждение нужден бити видитеја.

9. Протопрезвитери римским архидиаконом частију и призрјением во будушчее да признајутсја.

10. Члени консисториални мзду за труд свој на год да имјејут.

11. Вдови свајшченици по сил всевисочајшаго указа по монастири ити да непринуждајутсја.

От которих њекаја пријаша, њекојаже отразиша, како в протокол положено јест. Е

3. Септ. При засједании Г. Комисара свјашченство милитарское устмено за свое бједное состојание покорњејше предложило јест, како ови во своих благодјејании убјеждени јесу, коих на 5. пункт прошенија обшчаго отразиша; притом и ашче в коеј Епархии каково нибуд утјеснение свјашченство имјеет, тјажести их да преслишајутсја повељено.

4. Септ. В данашњем засједании в депутации чтоми и преслушани всја тјажести свјашченическија биша, в коих произиде, да в пакрачкој Епархии код милитара не само дари обичнија в сраму свјашченику на тас приносјашчија, но и просфори официрми на лицитации за умножение каси церковнија продајутсја, кое од туду

происходит, что приходи церковнија от свјашченических прозрјенија

ради бједних парохов раздјелити нехотјат. За то за болшее тјажби сеја изјаснение на њемецкиже језик преложение пароху Поповићу Г. Комисаром наложено јест.

5. Септ. Чтени биша тјагота милитарскија в коих тужатеја за промоцију своју како презирајеми бивајут и да несносно видитеја им воевати и паоровати, наипаче же из куће форшпане, не на шча-

цију обичнују в земли, но на цели ден давати тешко јест. Имже

Г. кр. Комисар отвјетствова да сија наредба во всеј милицин јест; обаче милитари представљајут, да сија наредба по всех милицијах њест, но токмо у егзје ипа 2мене банал регименте, кое под јурисдикцијом бана Кроацие состојатсја, тјем обременени сушче, молили Г. Комисара да под управление Хофкригсрата подвергнутсја. Г. Генерал Папила толико простиралсја в прошении их, колико и себе зазрјети би неимјел. Г. же будимски Епископ Стратимировић всјеми силами своим тако их зашчишчал, јако и самому Г. Комисару гњеватисја на њего говорећи: Ви хошчете Г. Епископ будимски их, онако у непорјадок ходотајством вашим да доведете, који је противен царскому урежденију. На кое му отвјетсвовал: ја тоја сили

в себје нечувствују, нити вољу имјеју цесарскоме всемилостивјешему урежденију противитсја, но колико облегчатисја им может, толико прошу. Потом објешчалсја и сам да что год может облегчати им, тое код Краља настојати будет.

6. Септ. Чтома сут гравамина депутиртов сремскија Епархии представленаја: ; 1. Беркасово, Шид, Нешчин, Баношчор, Черевић, Чалма, Куко-

јевци и Гибарац до 1775. љ. военују службу всегда творили и посље ж