Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

20 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

сего под комору подпали, в коем времени просили, да би и они, како и прочи прежде бивши милитари у кр. величества привилегијами свободе по начину потискаго диштрикта уреждени и помиловави били, обаче такове милости всевисочајше получити немогли: но сверху сего под вјечито паорство ига подвержени и продати, јакоже Беркасово и Шид унитскому Епископу, Нешчин, Баношчор, Черевић грофу Хадику, Чалма, Кукоевци и Гибарац фамилии Јанко-

вића, паки убо ниње просјат всевисочајшија милости да по примјеру

ових мјестах оружием служивших учредитисја могут.

2.) Ниње в турецкој брани от многих мјест жители и биватели,

имјејушче жену и чеда своја, наполненија ради фелдрегименти, силоју отведени биша: да би убо такови в крајњех убожество с же-

нами и чадми своими во економиах не пришли, просјат по умирении брани такових к дому отпушчени бити.

3.) Славонијски предјел на граници сушчи гоненија от Турков вјашчше, нежели ине провинцие терпит, к семуже и восну службу оружием исполњавал, зато из милости краљевске ошчушчал легши

урбариум, нежели в Мађарској, того ради и в будушчее проситеја

в таковом изостати и част јешче болше помилован бити.

4.) Вредителни и предосудителни цјелому народу в Славонии обитајушчему и Хорватској јест артикул 86. љета 1723. и 46. арт.

љ. 1741. потвержден: по коему сеј народ, кои у вјашчшеј части

состоитсја, тој нити добро притјажати, ниже в публичнују службу

. . •

ступити может; примјером сим доказуетсја, да фамилија Михајло-

вића в Славонии добро имушчаја, за обдеждати себје тое добро, њеци от тоја фамилии закон свој измењали, њециже празни из краљевства изишли принуждени били: за косе молимо во јеже би

свобода согражданскаја законом утвердиласја. 5.) Како год что народ илирически греческаго закона сваки публични терет носи и службе за сигурност и обрану земље дер-

жавних предјелов вјерно и бодро творит, тако достојно и праведно јест да и благодјејанијах публичних по заслугам своим участник

будет, сљедоватељње и апликацију у провинциалних званијах менших

и вјашчших да имат, јако у таковими званијами, а не само у теретоношенију, колико је публикуму вредан и полезан доказати да может. Но будући да по законом краљевства Мађарскаго у публична званија нитко ступити не может, развје би немеш био, сљедователње

да не би немешак илирическом препјатствие апликациом служити

могао, молити нуждно јест, да се њекое число сербских фамилиах ово от заслужених милитаров нињешних, ово от оних коих предци такожде службе милитарске соучинили, овоже от доброзаслужених трговачких лицах онемеши ; јешче да би се и то дозволило, да отличние фамилие и једно мјесто или село от камералних добрах по учиненом проценении купити могли, како да би и овим начином число немешев узмножитеја могло.

6. У сремском предјелу находјатсја нашего закона 12 монастиреј,

из которих велики свој особити територијум имат, по сиље убо правах земаљских, потребно би било да вејаки особито свој вотум

у публичних комитатских сосједаниах имат. Но јегда сремски ко-

митат допустил да от.помјанутих монастиреј купно са Архиепископом