Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 21

три токмо вотума имјели: того ради молитисја мјесто јест, да всјаки

монастир от особитаго териториума в будушчее свој вотум дает. А понеже како у сремском тако и у вировитичком комитатје много вјашчшее число жителеј и обитателев нашего закона, сљедователње и апликацие не токмо по пропорции да будут, но и во. вјашчаја

достоинства да производјатсја, тако, јако да би Архиепископа на-

шего во једином от предречених комитатов феишпаном учинили. 7.) Прежде толеранцие творили јесу римокатолици велика на-

силија и мајсторе греческаго неунитскаго закона нагањали, да они римске церкве празднике празднујут, у церкву ходјат и с цехови на њихове процесие ити морајут, а кои тому повиновати се ние хотјео,

оној казни различној подлежати је морао; јешче, када се догоди да

человјек греческаго закона за главу осуди се, тада римокатолици

не допушчају нашему свјашченику таки к њему приступити, но чрез

24 сата свакојаким начином испитивају, уче.и наклањају с разли-

чними објешчанијами, да би римски закон примил и потому јегда

ползи неимјејут, тогда свјашченику нашему сицевому малефиканту приступити допушчајут, кои поступак закона восточнаго гоненију и удрученију и великој жалости таковаго малификанта служит, јемуже такова утјеха отричетсја да свога свјашченика имати при концу смерти неможет.

8. Народ греческаго закона различними данодајании обременен сушч, ово пак церкве и школе зидати, свјашченике и магистере содержавати, а наипаче того и Епископом конвенцију непремјено давати принужден јест, за кое нижајше молитеја во јеже би от сицеваго терета и конвенциах отрјешилеја, а на мјесто того Епископом, клеру и школам по древности краљев мађарских бивших и по сиље даних нам привилегиах за основание десетак от народа нашего закона всемилостивјејше опредјелилеја. На конец

9.) Во јеже би постулата народа нашего за всегдашњују свободу и точное уживание како права земаљска изискујут, на диете ни-

њешњеј соутвердиласја.

Постулата из темишварске Епархие.

!. Банат во обшче тужит се под управителством мађарских

законов бивателие јего ни у персони живота, ни у чести, ни у своем

имјенију тако сигурни јесу, као што су били под њемецким упра-. влением, кое чрез многаја доведенаја права от обоих стран доказујут: како на примјер у персони живота по аустријских правах магистрат на то отреждени с кримином тако сигурно поступа, да закљученују своју сентенцију докоље већи форум не апробира, екзеквирати неће. А мађарскими кривицами за малу вешч человјека обесе. Друго: всјаки процес у- Аустрии по правах их у кратком времену окончал се, а у Мађарској и до 50 година нео«ончан вуче се. Ни у чести и во никакова благодјејанија, ни промоцие, јако синове насљедствени земље, неимјејут, но во презрјении всјаком изостајут. Ни

у имјенију, зане теретом комитатским и спаиским толико обремењен

јест бједни: народ, да паор економију своју водити и в прирашчение Силами своими довести не может,