Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

42 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Между тјем Г. Генерал Папила, Черноевић, Николић, Шубић

и прочаја свита их, видјевше сицевују премјену, абие ишли Г. Ко-

мисару мњели њекују помошч и зашчишчение в своем намјерении от него получити, обаче ничто не могли успјети, но по совјету јего, морали су по сиље полномошчија своего водитисја, и на болшују страну вотумов пристати и подписатисја.

Видјевше же себе они безсилних в таковом намјереним от всјех стран, первјеје Г. Генерал Папила витиствовати глагоља: Ја се подписати не би хотјео на Стратимировића, али кад се сам Г. Петровић као Администратор отрекао, то сад хоћу, и тако се подписао. Г.

Авакумовић говорил: что о сем противорјечити имјеју, когда вјашч-

шаја част тамо клонитеја коеј и ја по сиље пленипотенции моеја клонитисја должен јесм, а Г. Цветковић извјет сеј представљаја, глагољушчи: ашче и противорјечити би имјел, обаче что би ми противорјечием наше преимушчество непогубили, должен и обвјазан јесм болшим вотумом сљедовати, ибо иначе их кр. Величество не само ниње способное лице из противорјечија и несогласија нашего сопотвердити может, но и таковим узаконеним обичаем, своим ауторитетом и неспособное лице всегда за Архиепископа наименовати и постављати повељети будет. И тако по сем вси јединодушно согласившесја, подписашасја.

По сем абие депутација за извјестие отправлена Г. Комисару, кои немедлено с обичноју поштоју со свитоју своеју пришел, и засјел вопрошаја во обшче всјех о соединении вотумов трижди, иже јему такожде трижди и гасвидјетелствовали и абие послал своего ађутанта Максима Станојевића Г. Г. Епископов позвати, иже немедлено и пришли пред коим паки похвалил сицевое соединение благодарил весјем за таковое.

По сем обрјашчеја к Стратимировићу привјетствуја јему Архиепископства достоинство, которое обшчество увјерјајасја на вјежество, способност и внутреност добродјетелеј твоих, тебје вотами свободними своими придало. Он же Епископ не њемецким но славенским јазиком извињаја себе пред Г. Комисаром глагоља, да он первјеје того великако достоинства неспособен, признавајући внутрењују слабост и немошч своју со всјакими недостатками, а овдје из братии моих и старјејших и способњејших јест, кои вреднии и заслужении от мене јесу. -

По том обзирајасја к народу плачући говорил: ја вам благодарим усердњејше братио моја на љубви вашеј и усердију к мени, и ја вам више и болше ниње за добро вмјенити не могу како что би, кад бисте мене вотуми вашими от сего ига као немошчна и слаба человјека освободили, а склонили бисте љубовију заједно на Г. Администратора, ибо таковое и великое и тешкое достоинство ние за мене у младости моеј, но за онакова человјека кои је у свему тому способан и ускуснин. И тјем подал повод всјем плакати, обаче таковому јего извиненију конец не дождавше, вси гласно возопиша: виват Стратимировић Архиепископ!

При таком обшчем восклицании Г. Комисар паки обрашчеја к Стратимировићу не внимаја на извјет јего, привјетствуја јему таковое

пожелание всјех високое достоинство и препоручаја да он к вјер-

ме оре зрака алоје до о. ава аааом