Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
50 Архив за историју српске православне карловачке митрополије
Шјершлаллкса, Шлершиа: Екудимсвав, Штладраија: |. класа 6 церквеј .. 72ф. 1. класа 14 церквеј . . 180 ф. На и КОСЕ 5 ВО И 2 у 152» А АЕН · +. ООСЕ А ни 8 , О МАУ а до ДА И 8 у ОНА 180 336 "ф: 52 344 ф.
Свега церквеј . . . .· 922
Свега форинти . . . 3470
ж . ж
По опису обављеног избора Митрополитова 29. Окт. не види се, да је ко држао какав говор.
Међутим штампано је у Бечу 1791: „Слово в' пред: избранје Арх!-Епископа и Митрополта Авраамомљ Петровичђ, прото пресвитеромђ ново-садскимђ — — — подђ 29. Окт. 1790. лђта вђ Темишварђ сочиненно. 4'4 листа.
Исто је — заједно — штампано и на немачком језику, где се вели; „уегта55#“.
Биће дакле да се отац Аврам спремио био да говори „слово“, као што се у сличним приликама и пре и после чинило, но како се са избором журило, није га могао изговорити.
А да му не пропадне мука, дао га је штампати.
Слово је оца Аврама сувише мршаво и безначајно, штета оног папира !
ж ж ж
·" У књижици „Акта сабора народа србскогљу Темишвару 1790. држаноги царска рђшена“. Земун 1861. наведене су у целости жеље и молбе сва три разреда и појединаца, а подједно и царска решења на њих.
Наиме цар је Леополд П. у Флоренцији 23. Априла 1791. издао своја решења на поменуте молбе.
Иста су решења у поменутој књижици само у кратко наведена. У патријарашкој се библијотеци налази препис оригиналног решења на немачком језику, ког би вредно било издати, и да је бољег одзива на „Архив“, те да можемо више од четири свешчице издавати, ми бисмо га донели у њему.
Овако морамо да издајемо омање ствари и већином непознате.
У истој су књижици наведена и нека царска ручна писма, међу којима и писмо од 20. фебруара 1791. којим поставља бившег бана хрватског грофа Франца Балашу за канцлера ново установљене Илирске Дворске Канцеларије — по жељи темишварског сабора.
За придворне су саветнике били постављени од Србаља: владика темишварски Петар Петровић, и генерал-мајор барон Сечујац од Хиртенфелда; за придворне конциписте : Михаил Максимовић; за канцелисте Урош Несторовић — потоњи школски инспектор за акцесисте Тодор Аврамовић. Остали су чиновници били сви од реда странци — Мађари и Немци.