Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју брпске православне карловачке митрополије 51

Од придворних агената био је само један Србин: Стеван Новаковић. Пошто је дошло до измирења угарске дијете с краљем Леополдом, то је Х. зак. чланком угарског сабора од 1792. поменута назови српска Дворска Канцеларија укинута била, и 22. Јунија 1792. одржана је последња њена седница.

Поставши Стратимировић митрополитом, обратио се молбом својом од 27. Јануара 1791. из Беча цару Леополду: да се ради. ускорења решења постулата сабора темишварског сходне наредбе издаду на дворске власти.

На ово је цар Леополд у своме писму од 26. фебруара 1791. канцелару Илирске Дворске Канцеларије грофу Балашу, позвао га: „Да би се потраживања и жалбе Илирског народа брзо решити могле, то ћете ви о испиту такова дјела, заједно с фмл. Шмидфелдом, придворним војеним саветником од Крауз, и кога јошт за добро нађете, што скорие савет држати, и свршетак о том мени да потврдим поднети“.

(Као што рекосмо, Леополд је већ 23. Априла 1791. издао своја решења на рад саборски).

Подједно је митрополит Стратимировић реченог дана предложио цару Леополду оне представнике народне, који би при истим саветовањима успоставити се имали: [) Петар Петровић владика темишварски, 2) генерал-мајор Давидовић, 4) Јаков од Сечанац З1анћаПеге! Зекгае!аег, 5) Стефан од Вујански, 6) Марко од Сервиски.

Исте 1791. спровео је митрополит Стратимировић молбу срем-

ских и банатских манастира да се ослободе од намета за Семинар.

Илирска је Дворска Канцеларија изјавила 2. Децембра 1791. под бр. 2251. своје негодовање на ту молбу манастираца, и навела како су се они у сабору добровољно обвезали прилагати. (Не ће бити да су се манастири својевољно обвезали на поменуто давање, што се види и из навода код седнице од 1. Окт. где се вели: „“— гдје видјелосја да трошак — манастирски — како на рану, одјело пристојное, репарацију, тако и друге неопходне трошкове, капитал не превасходит; за то репартиции противосиље каждаго манастирја износит сума вообшче 11.000 фор. и њеколико стотина фор.“ (8. стр о 1

Да није укинута била Илирска Дворска Канцеларија, за извесно би се извршио закључак саборски и о Семинарији. Овако по њеном укинућу, Мађарска Дворска Канцеларија не само да је слабо настојала да се установи Семинарија, него није никад ни обелоданила поменуто решење царско саборских закључака.

Цар Франц у резолуцији од 12./1. 1810. упућеној митрополиту Стратимировићу и угарској Дворској Канцеларији рече: »“— = Како по списима излази, да од укидања Илирске Канцеларије готово није ништа урађено за тако потребно побољшање наставе грчко-неунитског клира и за подизање Семинарије у ту сврху дотични од Најблаженијег Величанства мога господина оца потврђени закључак Илирског Народног Конгреса није извршен и шта више сасвим изостало убирање обећаних прилога, дакле на све

, #