Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

__ “Архив за историју српске православне карловачке митрополије 5

Митрополит Путник поднесе цару Јосифу 24. Феб. и. г. — дакле у доба, кад је он већ био мртав, јер тада не беше телеграфа преставку, а тако исто и његовим доглавницима кнезу Кауницу државном канцелару, грофу Лази-ју,и грофу Палфију кр. угарском канцелару, у којима је „препоручио великодушној заштити клир и народ српски као и његово право и преимућства“.

Јосифа наследи брат му Леополд [. који одмах по своме сту-

пању изјави, да ће што пре сазвати Мађарску Дијету — сабор ради уређења земаљских ствари. Дознавши митрополит Путник за смрт цара Јосифа, и за намеру новог цара и краља Леополда, позове у Карловце епископе на договор, на ком закључе, да се новом цару и краљу поднесе онаква иста преставка, какву је поднео био цару Јосифу, уз молбу, да би наредио, да се „архиепископ са неколико мужева из вишег клира и родољуба позове на будућу Дијету, која ће се скорим држати, како се не би на њој шта предузимало у погледу српског народа, а без народа“. —

Добивши неповољан одговор митрополит Путник на исту преставку од грофа Палфија канцелара, да су српске привилегије једном протумачене у Деклараторији од 16. Јулија 1779. код које сем надаље остаје, а ко хоће да иде на Дијету, нека се на њу обрати да му дозволи, науми, да лично отидеу Беч цару и краљу Леополду |. „да му се пре Дијете поклони, а уједно да благонаклоност како његову, тако и његових доглавника према нашем народу задобије“.

Митрополит Путник у друштву с владикама, бачким Јованом Јовановићем и будимским Стефаном Стратимировићем стиже у Беч 23. Маја и. г. |

26. и. м. буду примљени у аудијенцију. која је преко једног сахата трајала, у којој им је цар и краљ Леополд П. саветовао — после саслушања њихова, шта су у Карловцима доконали и одговора на њихова питања за узрок наведених околности — „да му поднесу нов предлог, па када се припусте к заседању на Дијети, да све оно што клир и народ српски тишти, Дијети предложе“.

На тај савет митрополит Путник понови молбу, да сеи они сви епископи и неки способни српски родољуби позову на Дијету у Будим, у којој је навео „како српски народ у Угарској признаје само редовну уг. државну власт — уг. Придворну Канцеларију, те су тако изједначени са осталима грађанима у погледу спољашње управе; да православни клир још од најстаријих времена има исту црквену јерархију као и римокатолички — те с тога заслужује и једнако јавно признавање, и најпосле, ако се српски народ пусти на Дијету, да ће имати прилику, заједно са осталим земаљским сталежима, сад и у будуће — суделовати око општег благостања и око бољитка свога властитога стања“. 6

Ову молбу преда цару и краљу Леополду И. митрополит Путник с поменутим владикама и темишварским — који је међутим и сам стигао у Беч — Петром Петровићем 30. Маја у аудијенцији, где му је и усмено навео шта је у молби наведено.

Цар и краљ Леополд П. све им обећа и милостиво их отпусти,

а подједно заповеди грофу Палфију канцелару, да за митрополита и ж