Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

4 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

све епископе у опсегу угарске круне напише краљевске позивнице да дођу на Дијету, а подједно му препоручи, да се на Дијети испита, на који би начин српски народ могао бити заступљен преко својих изабраних заступника, и како би своје народне саборе држати могао.

На то буду издане кр. позивнице за Дијету митрополиту и епископима, а у погледу даљих захтева, одговори гроф Палфи, да тако звани српски народ у Угарској као народ нема никаква политична опстанка, а на Дијети је заступљен преко надлежних жупанијских и варошких заступника.

Угарски пак Примас гроф јосиф Баћани изјави: „да Срби нису још сједињени са Угарском, него да су са својим владикама као посебни народ још туђинци у земљи; њихово право да није основано на закону, него на привилегијама“.

· Митрополит Путник дознавши за овако мишљење меродавних угарских кругова о српском народу „на предлог неких народњака српских који су слепо ревновали да мисао своју промене, мораде од ње одустати, те тражити да се дозволи народни сабор 15. Авг. 1790. у Темишвару, кога не доживи; јер је умро после неочекиване тродневне болести 28. Јунија и. г. у Бечу, што је и сам покојник већма желео, него да буде присутан на сабору, што ће бити исте године“ ( „Гласник“ срп. ученог друштва МЕ стр 623.

Ово је о Путнику написао својеручно сам митрополит Стратимировић, који је с њиме у то време био у Бечу и знао све шта се радило, и који је био и сам с митрополитом Путником у аудијенцији · кодцара и краља Леополда !. 11. Јунија, ког му је дана усмена дозвола, да му поднесе молбу за држање сабора.

Митрополит је Путник требао поднети ту молбу 13. Јунија, но није је тада предао, него му ју је предао 16. Јунија у друштву с владикама и многобројном депутацијом народном.

Леополд прими радосно исту молбу и 26. Јунија одобри у супрот што су противне биле држању народног сабора и Придворна Канцеларија и Ратни Савет.

Овај је сабор одобрен и управо наметнут Србима с тога, што је угарска Дијета, која се састала Јунија, у којој су се појављивали гласови као да Леополд П. не би имао право на круну угарских краљева.

Темишварски | је сабор требао бити као неко с Еш и Мађарима, и он је у истини мало и умекшао угарску Дијету. | По причању Саве Текелије у својој „Автобијографији“, Мађари,

да би у неколико паралисали рад саборски и оснажили своју странку, израдили су да на сабор дође и 25 Срба — спахија.

И тако се темишварски сабор састојао из сто посланика, у место 75 као што је у Деклараторији одређено било.

По ненадној смрти митрополита Путника — једни су говорили, да су га Мађари отровали, а други опет да су га Немци —, одмах сутра дан 29. Јунија био је постављен за администратора митрополије владика темишварски Петар Петровић.

Да Срби испочетка — по смрти Јосифовој — нису мислили на српски сабор, него да се на Угарској Дијети даде глас и српском клиру и народу, то се види јасно из молбе упућене митрополиту