Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
82 Архив за историју српске православне карловачке митрополије
мошчна вредити и погубит, да раздрјешает духовник јаже подобает раздрјешити, и да вјажет јаже подобает вјазати.
4. Јако судии да судјат и разсуждајут какови сут грјеси смертни, или простителни, и опасно испитовати подобно со всјеми окрестностми, како, когдо, гдје, коим образом, чесо ради и против грјеха давати канон и Епитимију онолико, јелико может подњати грјешни, а не налагати бремја не удобносимо,.и сие точију да будет намјерение духовниково не јеже что стјажати от приходјашчих, развје их ползовати и исправити, от грјеха и злага обичаја отводити, на добродјетел утвердити, и от сина погибели, сина Божиа показати, по реченому: изводјај достојна от недостојнаго јакоже уста моја будет и на страх Божиј и љубав к Богу и ближнему јелико возможно наставити, от гордини на смирение, от зависти на братољубие, от среброљубиа на милосердие, от чревообјаденија на пост, от блуда на цјеломудрие, от јарости на кротост, от љености на усерднују молитву, от хули и сквернословија на славословие и прочаја
5. Да внимајут себје духовни отци јелико возможно, не точију словом но и дјелом наставити и научити. Начат бо (глаголет св. Лука) Исус творитиже и научити, и св. апостол Павел: Подражатели мње бивајте, јакоже и аз Христу, ашче бо по св. Јоану Дамаскину не Господ созиждет дом добродјетелеј, всуе труждаемсја, кромје јего ни дјејание ни слово совершаетсја, тјем от Бога искати помошч, во јеже и научити и творити.
6. Много плетенија и великија грјеси, ихже не могут разсудити и достигнути духовни отци долженствујут или сами, или писмено, ашче гдје далеко будут објавити Епископу или Архиепископу и раздрјешение своего недоумјениа примити, сами же да не БА ој деже не примут наставление.
7. Исповједуеми јегда приступајут пред духовним отцем, да неоклеветајут ни објављајут инаја лица с нимиже согрјешили, ни духовнику принуждати их објавити согрјешившије, развје коиждо себе обличити, осуждавати, укорјајати и повина грјеха творити, а не ближњаго, но наипаче ближњаго покривати, а сами умилением, · слезами и воздиханием да приступајут, јако да пријмут оставление грјехов своих.“)
8. Духовни отци да налагајут согрјешајушчим и кајушчимсја за довлетворение, по их соизволенију а не нуждеју и насилием пости мјерни, а не паче сили, ашче бо сут земљеделци, мједи и жељези ковачи и в' рудах под землеју копајушчи, бремена носјашчи и ладиа влекушчи, и ина тјажкаја художества дјелајушчи немогут много поститисја. Воздержанија от мјас, от риби, от пијанства, от блуда и прељубодјејства, кромје свјатија недјели трикратно на дан
ж)у Како се данас и свештеничке исповести на више места обављају особито у варошима, о том би гостионичари који једва чекају свештеничку исповест, могли доста приповедати. ·
А како се данас већином обавља исповест над вернима, ако се т. ј. и она може исповешћу назвати, то је познато:
У осталом данас се — бар у карловачком протопопијату и не обавља редовно све-_ штеничка исповест. У њему не беше од 1910., а и зашто је тада обављена, познато је.