Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 284

Кад би по правди и правици на ту исту

цел годишње прилагали Архијереји и мир-

ски Јереји наши и то:

Митрополит .. = - ~ 19000 фор. а 6 Архијереја по 1.000 фор. — |... ОВО фор. а Јереји у целој српској Митрополији по

могућству и да кажемо да их има у свих

7 дијецеза око 710 и кад би сваки го-

дишње приложио 3 ф. изишла свота од. 2.130 фор.

а ти сви приноси од Ман. Архиј. и јЈереја . 32.530 фор.

а што недостаје за издржавање Семинара за кандидате свештеничког реда, нека доплати Клирикални фонд, који је баш за то и основан од блажене памети великога Митрополита Павла Ненадовића. Зграду за Семинар и то пристојну дужна би била држава подићи о свом трошку, као што је већ блажене памети цар Јосиф [. по гласу Интимата кр. угарскога наместничког Савета од 2. Августа 1785. бр. 20.644 и од 29. Маја 1786. превишње решио и на претходне послове своту од 58.000 фор. већ био из ераријалне касе дозначио.

На издржавање дакле духовног Семеништа и своје монашке _ школе доприносиће дакле и манастири, као што ће на први завод допринашати и преосвећена Г. Г. Архијереји и свештено-јереји по могућству свом. А на Гимназије, учитељске школе, више девојачке школе, Матицу и на српско народно позориште, — нека прилажу и жртвују — ако заводи ти требају новчане потпоре — нека се упру и подупру својим приносом и прилогом наше повеће Општине, наши бољари, властелини, богаташи и у опште наш средњи сталеж.

Целивајући свету десницу у најдубљем страхопоштовању пребивам Ваше Светости У Гргетегу 5. (17). Марта 1897.

Нижајши Иларион Руварац, с. р.

Архимандрит.

1421 <= Бањ

ФРУШКОГОРСНИ МАНАСТИРИ И ЊИХОВИ ПРЊАВОРЦИ.

У библијотеци манастира Врдника-Раванице налази се спис од Никанора Грујића као архимандрита крушедолског, из ког се види одношај прњавораца према манастирима.

Пошто је исти спис важан прилог за историју фрушкогорских манастира, наводимо га овде у целости.

Вредно би било, да ко од пречасне Г. Г. Настојатеља истражи даљи ток упитног питања и, како је дошло и, како је обављен откуп од десетка, као и то како данас стоји с њиме.