Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 239

До год. 1751. били су прњаворци, као слуге манастирске од плаћања данка како личног, тако и на земље, које су они уживали, слободни. Тада пак законом на Дијети мађарској. донешеним плабању истом подвргнути бише; но ипак не плаћаше га они, већ камерална каса тамишка по резолуцији Марије Терезије од год. 1751. Ово је све тако до год. 1770. трајало; тада пак, и односително, кад је број служитеља знатно умноженом бившем, већина од њи из службе манастирске изишла, и за себе постојати почела, би плаћање ово из каморалне касе укинуто, и прњаворци непосредственом плаћању данка публичног подвргнути.

По приватно, без сваке публичне власти уплива, учињеном уговору прњаворци су за уживање земље десетину од сваког усева, а за остала благодјејанија, као: кућњег плаца, дрварине и попаше, као и у име дужности парохијалних, од сваке мушке за рад способне главе, сваке седмице по једног ручног, за целу дакле годину 52 ручних посленика давали, И ово је тако непремјено и непресјечно све до год. 1802. трајало.

Поред тога што су прњаворци плаћању данка подвргнути били, задобили су они покровитељство публичне власти, и тако међутим, у Провинцији овој у Урбару уведеном, на молбу исти прњавораца, да би се стање њихово према манастирима олакшало, буде год. 1775. височајше решено, да се прњаворци урбаријално регулирају. — Усљед тога буде у путу пријатељског поравненија покушеније уговора у год. 1779. и год. 1794. учињено, и овом код височајшег места неодобреном, но средством резолуције, год. 1795. бр. 14.489. издане, урбаријалној регулацији и относително погодби Урбаријуму сходној наложеној бившеј, изаслана би од стране Сремске жупаније комисија, која је имала преднаређени уговор и погодбу начинити. И тако се исти у год. 1802. под именом Какоуасхеп5ј5 Сопуепшо привремено направи. |

По овом десетини од земље првобитно даваној у целости својој и на даље заоставшеј, спустило се једино давање робије од сваке мушке за рад способне главе на 30 посленика, што будући је за основ томе начело десетине узет, по отјатију недељних и празничних дана, број 30 десетину заоставших у години радних дана сачињава.

Конвенција ова буде всевисочајшем Месту поднешена, и год. 1810. као привремено за обе стране обвезателна и потврђена; али уједно буде и наређено, да се вишекратно изданим у предмету налозима има удовлетворити. · и

Но налогу томе, — почем је и од стране Сремске жупаније ремонштрирано, да је у местима манастирским урбаријална регулација немогућна, и да се манастири према алодијалној нарави, и оних, које прњаворци уживају, земаља, на урбаријалну дотацију истих, обвезати не могу — посредством издане у год. 1815. бр. 27.435. резолуције повтореном бившем, буде и опет од стране горње жупаније изаслана комисија, да на ново покушеније уговора учини.

Уговор тај направи се год. 1818. у Ман. Гргетегу; но почем вис. Месту поднешено одобреније получио није, то се и опет