Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

246 _ Архив за историју српске православне карловачке митрополије

њаворци ништа у новцу давали нису, као што је (аха паши пагј5 еј ђрго ехитепдо сгетајо, што урбариалне фатове секли и возили нису, што притом као уједно и парохијани манастирски бир давали, цркве правили, и црквене трошкове носили нису, и ове иначе свугди постојеће дужности замењује. Због уживаних ових преко — и ван урбариалних благодјејаниј новљена.

Својство је земље сесионалне такво, да је, ако је иста на каквог странца (неподаника) у другом месту, и относително спаилуку станујућег или путем продаје, или насљедијем пренешена и прешла, овај соразмерно припадајућу робију давати морао, а напротив да је толико од робије пређашњем притјажатељу и относително уживатељу одпало. |

Овог у манастирима није било. |

Ако је који странац од прњавораца виноград или шљивик за4добио, то овај није давао никакову робију, но само прост десетак, а онај је давао као и пре робију подпуно; као и ако се прњаворац задржавши исте врсте грунтове, изселио, то и он није робио, но само десетак давао. |

И ово је довољњејши доказ, да у манастирима давање робије није скопчано било са земљом, него да је за себе постојало, и да је с таш п-ским поданичеством и относително уживањем других изванземских благодјејанија условно било, и да тако вопросне Ман. прњаворске земље нису сесионалне нарави.

Што се пак тиче земаља виноградских и шљивика, те су за држале свагда своју првобитну алиодиалну нарав, пак не спадају ни у урбарпално ехтазеззгопате.

Нарав је ових била та, да је притјажатељ земље такову свагда као своју собственост задржао, имао, и по својој вољи уживао.

У манастирима је пак притјажатељ само уживатељ био, и то још привремени, докле је сирјеч трудом његовим засађена лоза или посађена шљива — на које је једино ограничен био — трајала и плод давала, а како је плодовање престало, или ако је за годину дана виноград обрађивати пропустио, то је уживатељ чокот и шљиву, као своју Јпуез и и собственост извадио, а земља се повратила манастиру, чија је собственост и трајућем преднаведеном уживању невредима остала. !

Овај је по том са истом земљом слободно по вољи својој располагао, пак или по новом, опет привременом, без сваког публичне власти уплива и утицаја учињеном уговору на ново другом за очито определено и ограничено уживање дао, или је за себе задржао и сам обдјелавао. |

У овом случају од земље ове, није се данак публични плаћао, као што би се, да су земље урбарџалне плаћати морао. — Данак није дакле овде био с битием и сушчеством земље, него са ужитком

"и плододавањем скопчан, пак по разнствију уживатеља и плодо-

примца и дужност је ова постојала или престајала. Од шљивика урбариално — ех!газеззјопа!-них, по урбару била

је (фаха од сваког јутра 15 кр. у манастирима пак давано је од шљивика десетак.

а бише и тима сходна данодајанија уста-