Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 241

Шљивици и виногради нису нигди у једном комаду за прњаворце одвојени, него су по целом на ту сврху сходном земљишту разсејани и с притјажанијама страних и парлозима тако измешани, да у соразмерју с овим једва и десету част износе и чине. Нису притом имали једно и стално место, да је тако земља у једанпут лозом засађена, и за стално под таковом била и остала, него кал је земљи исплаканој бившеј лоза пожелани плод давати престала, то су уживатељи исту земљу оставили, пак по набављеном предварителном манастирском дозволенију и учињеном уговору на празним старо-упарложеним одморним земљама нове винограде засадили и подигли. Овако пак од времена до времена и данас поступајући, од саме 1848. год., кад је властелинско-поданическом отношенију укинутом бившем, урбариална чрез поданике уживана земља за собственост њихову проглашена, јесу на овај начин многе лозом засађене земље остављене, и нове на другом месту засађене.

Земље упарложене нису никад биле под данком, бити би пак морале, да су урбариалне. Када би виноградске земље дотацију прњавораца сачињавале, то место своје мењале не би, и свагда би при њима остале и остати имале.

Артикулом 8: 1836. наређује се, да се урбариални контракти, и привремени, свагда, с упливом и утицајем публичне власти направити, и истом по претходити имајућем одобренију судејском у живот ступати могу. У манастирима касателно уговора, на вопросне земље относећих се, никада публична власт није имала уплива и утицаја по томе, што земље нису урбариалне него алиодиалне.

Ако је оно истина, да живот дужи и непрекидан право гради, и у вопросном питању најбоље нарав земаља означава, то начало исто мора нарочито овде, гди је такови више од стотине година постојао, и гди и сада постоји, места имати.

Преднаведени разлози служе за довољни доказ, да су земље у рукама прњавораца находеће се, и то ораћеи косаће, најпре привремоно њима за обделавање и уживање дане, а потом стално уживане и данку публичном подвргнуте; ехзтазезопајпе пак земље лозом и шљивама засађене, нестално чрез прњаворце уживане, и за ужитак њихов главно неслужеће, да су алиодиалне нарави, сљедователно и да су манастири непутно десетка од сваке врсте земаља, и по самом вис. Патенту од 2. марта 1853. Арзећан П. 8. ... припадајућег лишени. |

Ово се, и с тим доказује, што су поред тога, да је вис. резолацијама од год. 1775. 1795. и 1815. изречено: да се прњаворци урбариално регулирају, да тако дакле по међу манастирима и прњаворцима урбариално отношение постојати има, манастири и меБутим у уживању уговорених и постојећих благодјејанија, прњаворци пак у испуњавању дужности и терета остављени и свеудиљ досада у том пребили, — подробним предизреченог начала изсљедованијама, нарочито и што се земље тиче, на урбариално-судејски пут отложеним бившим.

Вис. је Патентом од 2. марта 1853. — накнади урбариалној изреченој — такова, особито за стање зезојопајпо, а особито за [14Ш-

|пе, определена, и десетку од строго зеззјопа!|-них земаља, тако