Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

306 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Под 141. Давида Пешића. и

Под 142. слика човечија без навода цртача.

Под. 143. Александра Поповића.

Под 144. Јована Марковића потоњег поп јЈоце новосадског пароха. -

Под 145. Ђорђа Лазаревића.

Под 146. Антонија Духека.

Под 147. Јована Марковића.

Под 148. и 149. без назнаке цртача.

Под 150. Лазара Нештинца. ;

Под 151. Симе Симоновића.

Под 152. Велимира Тешића.

Под 153. Ђорђа Лазаревића.

Под 154. Давида Пешића.

Под 155. 156. и 157. без знаке цртача.

Под 158. Ђорђа — оловком написано Георгијевића 1834.

Што смо били у стању, да код многих ђака цртача наведемо у који су разред гимназијски ишли, одакле су били и чији су синови, захвалнисмо професору др. Николи Радојчићу, тадашњем заменику управитељеву карловачке гимназије, а сада професору универзитетском у Љубљани.

А тако исто и што смо сазнали, да је 1843. 4 и 5. године био приватни учитељ цртања у карловачкој гимназији 2. ејсћепјећгег-2.е!сћептејзјег — Фридрих Маркмилер.

Ђаци су плаћали по четир ф. шајна месечно, а од гимназије је добијао 12 ф. месечно. Наш брат Јован — Иларијон у писму своме од 30. Јануара 1844. јавља оцу: „ја већ идем месец дана у 2ејсћепвећи! а то директор ми је казао да идем. Плаћа је 2 фор. шајна на месец“.

Бавећи се Митрополит Јосиф Рајачић 1844. на дијети у Пожуну, писао је оданде 19. Септембра управитељу карловачке гимназије Јаши Гершићу у погледу цртачке школе ово писмо:

Високоучени Г. Директоре!

Желећи пробудити љубав к лепим художествима у младежи нашој, а тим истим и право изображение подпомоћи, за добро сам нашао, да се скоро заведена школа рисовања на постојано поље постави.

Из овога погледа имам вам то, као цјели најсходние, наложити, да Ви с поразумјением и договором Г. Ц. К. физикуса и гимназијалног Патрона Константина Пејчића опредјелите, колико ће кои ученик (изузимајући најсиромашније) на годину рисовања учитељу плаћати, и да сваки од опредјелене суме једну половину с почетком првог теченија, а другу, почетком другога положи: подразумевајићи заједно и то, да онај, који плаћа, слободну вољу задржи од школе рисовања изостајати, ако нимало дара, или наклоности за то љепо художество нема, а на против сиромашни, кои неплаћају, а дара и наклоности имају, исту школу рисовања походити могу.

Из овога обстојатељства само по себи сљедује, да ће число ученика у школи рисовања бити веће, да не би дакле недостаточно