Balkanski rat

Страна 62

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 4

Ратно нзвештавање — Из СГАРИХ СПОМЕПА -

Ово необичао грозничаво доба, када се још на све стране на Балкану деле убојни мегдани и када се на мирним и делом испражњеним домовима као и на бојишту час стрепи пред неизвесношћу сукоба, час одушеви после сазнатих сјајних победа над вековним душманином, — није погодно за реминисценцнје, ма и из скорије прошлости. Па ипак ја се решавам да саопштим нека своја сећањз. А решавам се за то, што су та сећања в^зана опет за рат; српско турски и руско турски рат пре тридесет и пет година, а која с у управо изазвата приликама да' ашњега балканског рата, те им је сад и време да се забележе и сазнају, Појава „Балканског Рата у слици и речи“ изазва ме на кснстатовање: да се нарочито извештавање о ратним догађајима, кроничарско бележења, ирви пут код нас Срба цојавидо 1877. године у Новоме Саду. И то, доста интересантно, прави кроничари у том војвођанском средишту беху чисти Шумадинци. учеспици из нрвога српско-турског рата. То беху, данас оба нокојна Петра, Пера Велимировић и Пера Тодоровић. И њихово патриотско учешће на бојном цољу -- Тодоровић је био и одликован сребрном медаљом за храброст не могаде у тадашњвх властодржаца утулити једнсстрану срџбу 8бог позаате изборне кампање у крагујевачкој ошптпни, ко а је обележена знамењима „коиуне и и „црвеног барјачета". Уместо да се та епизода ускипелог српског комунства, после једног несрећног али јуначки свршеног рата, преда заслуженом забораву, Велимировић и То доровић морали су се поменуте године обретп као емигранти на угарском земљишту. Тако су постали у неку руку најпозванији кроничари другог српско-турског рата, који је вођен паралелно са Црном Гором и Русијом. Мисао о „Илустрованој Ратној Кроници“ зачела се у лето поменуте године у Каменици у дому Стеве Васина Поповића, тадашњег бачЕсог школског рефгрента и уредника календара „Орла“, који је лето са породицом проводио у оближњој сремској Каменици. Јовијалност чика Стевина иривлачила је тада у његов отворени дом интелигенцију из Новога Сада и даље околине, па су се ту чисто виђала и оба наша Петра. У исто доба био је упокојенн ЗмајЈован Јовановић камевички општински лекар, те се та, једном зачета мисао, с њи.че брзо разради у згодан облик тако да она нривуче публику и задовољавањем њезвне жеље за дознавање ратних догађаја и њезине наклоности Змајевој музи, и ако ово последње у мањој мери. Ко узме у руке ту стару „Илустровану Ратну Кронику,“ увериће се како је Змај био срећне руке, те је и 0'ВДО, поред озбиљних и мрачних слика и описа ратних догађаја, умео згодно дати маха евојем хумору и сво’ сатири, а да не норемети оно озбиљно ратно рас - " ј °3

славно пао 11.

треое

„оложе • дСОКрњено да

оригсдпиМ ресмама ца располо-

ње, које бије из убојних извештаја, а пређе,на читаоце. Својим јуначпим и он је управо појачавао угицат жење српске публике. оатних Змајев круг " * сш ј°“ и 0Р ~ ’ 0М . био |е обелеа ■ -

натписом

„Сме-

^лв су

ове

Радне Кронике,“ пошто ]е

На Главном делу, пак радила су оба Петра* Пера Тодоровић, кљижевно окретнији, увек више него Пера Белимировић. Пу докле је Велимировнћ био одмерен и стваран, дотле је Тодоровић био бурае, ваздан домишљајући на ефекат и китећи своје описе, и на ночетку и у течају и на свршетку њахову згодпим цитатима из срнских народних и уметних песама. Он некадашњи уништач Сстетике (види љегов „Рад“ 1874. год), сипао је као из рукава згодне стихове из песама Бранка Радичевића, Његуша, Стерија, Змаја. Мажуранића, Драгашевића, Абердара и других и више и мање познатих наших песника. ^Орвгиналних извешта^а ос.бито у први мах, није било, него су се црпле новости из обавештенијих српскех листова, а понајвииз немачких и руских кроника, које је набављао чика Стева као и слике, управо клишета, а о трошку издавача, покојног Арсе Пајевића, у чијој је штампари и часопис и изилазцо, Илустраци)е су задавале осбиту бриг )4 ЦР С У биле веома скуне и набав&але су се из Беча и Лајпцига. Ти издаЈци и причинили су то, да је Најевић јеДва д чекао свршетак раФа Да обустави изДавање тбга часониса, и ако је он био некб време једшш извор за издржаваље ТоДоровића и Велимировћћа. Да би се умањили трошкови око набављања клишета, поруДивана еу употребљена од уредништва илустрованога лисга „Српске Зоре“ у Бечу, што, дабоме, оном делу публике, којаје то опажала, ввје било особито угодно, те је и тб Доиело, да се, у иочетку леп број претнлатннка, к;\о обачно код сви]у наших предузећа (нознато „сламско одушевљење"), нзјпоеле стопио на тнсућу и мање. „Плуст{ ована Ратна Кроника“ изилазил.а је месечио, у величини од четнри табака фолио формата (62—64 стр.) у меким корвцама са значајном насловном сликом, на којој је везана година Коеовске битке са годином тог другог срнско турског рата (1359 — 1877) али који не донесе очекивано ослобођење петкековнз потнштене српске браће у оној потнуности кло што је донео овај данашљи рат, новеден у заједници оа другим балканеким државама против гњале турске царевине. На тој насловној страни стајало је носле натписа ово: „Уз сарадњу вигае књижевника бележи 3 Јован Јовановић:“ Изитло је, од јула 1877. до јануара 1878., свега шест свезака Упоређујући је са „Балканским Ратом“ не може да се превида велики нанредак технике иггампарске и издавачке вештине у раз"маку од тридесет година. Уз то је „Валкднски Рат“ успео да буде на висапу сувременог кропичарског „бележења, 11 коју је р.еч за тзј посао изабрао наш неумрли 1ђмај. Враћајући се старој „Илустровано] Х4роници“ изјављујем своју с.умњу, да ће се ико .„шити ње као извора за историјски онис онога онамо зкбележеног ратовања. Јер су детаљи тога ратовања после њих и боље описани у другим нашим часописима и засебним монографијама. Али литерарни историчар без нрелистања те Ратне Кронике не би могао да разуме многе појаве наше жњижевности и њихов постанак и везу са тадашњим срн ским друштвом. Тек појимањем онога покрета и расположења које човека ноново обузима, читајући ову Кронику могу 'се потпуно разумети оие патриотске и нригодне песме Змајеве, међу којима ће бити пајважнија: „Српска вој-

Пешадијски поручшж 1- ^Бубнша Г. Ооповнћ, окт. на Куманову

Ратно1 м