Balkanski rat

Страна 52

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 4

Нраљ у Снопљу Наша слика преставља моменат Краљева изласка из знамените срп ске катедралне цркве Светога Спаса у Скопљу са благодарења за сјзјну победЈ српског оружја и помена славко палим косовским осветницима. Њ. В. Краљ у походној ђенсралској унифој)ми иде напред всјничким кораком, добра располо жења, њему са стране иде управник двора и ађутант, артиљеријски пстпуковник Драг. Т. Николајевић, иза Краља ступа у војничкој униформи стари ратник, данашњи министар прссвете Љуба Јовановнћ у разговору са маршалом двора потпуксвником Ђорђем Остојићем. Скопљански Срби испунили су све улице ко;има ће краљ проћи и од^шевљено кличу своме Господа ру, чија их је војска од робова направила слсбодним грађанима.

Са Гипт.е. МЛАДЕН СТ. ЂУРИЧИЂ, Музо, са себе скини рухо бело И нежне венце плаве љубичице, Свечани израз нек ти узме лице Обуци на се крваво одело! Крвава песма нек проломи неба, Нек живо сунце стопи се у зраку; Нећемо више бледу светлост Феба, Сад ново сунце палимо у мраку. Страсни покличи стресоше нам горе Народним морем бесан оркан груну, Ај, тешко оном ко се у свом чуву На ово сада навезао мсре . . . Балкане стари, заробљена грудо, Потлачен дуго јецо си и плако, Сад ти је груди запалио пак’о А тај је пак’о изродио чудо! Из овог чуда сто се нових ниже, Разапет народ згазио је ноте, И сад на врху сопсгвене Голготе Крст петвековног распећа подиже.

брину за тебе, што им се пе јављаш. А да ли си се виђно са мојим Миланом? И он је тамо негде отигаао! Рањеник је ћутао, као да се нешто премишља, па као да ће иза сна рећи: а, а, јес, видео сам га; тужао хукну, хтео једа се покрене, па не може опет је ћутао, и тзда нолако настави: — Са твојим смо Миланом заједно јуригаали на гаанац, у коме су били Арнаутв; при јуришу погоди ме олово у ногу, ја тад не ссетих бол, већ продужимо јуришање. Кад смо ушли у шанац, била смо се кундачки; један ми Арнауташ с леђа забоде бајонет у плећку; ја сам још толико имао снаге, те се освртох, и лупим га кундаком по глави, он паде на једну, ја иа другу страну. Наши се измешаше са Арнаутнма и викаше: Сложно друготЛ Арнаути нобегоше; твога Милана видех како једног Арнаутина обара, и иробија се напред... Милан ти је био велики јунак! Бог да... заћута, склопи очи; старац га непомично гледаше, неће ли још шта рећи за његовог Милана али рањеник као да заспа; болничзр отрча у други крај собе до стола испод иконе, и донеге воттаницу.... старац постоја још мало, па погружен изађе из болнице и оде кући плачући за спном, али и ноносећи се, што је пао 3а Отаџоину као јунак. Глиша Нарковхћ.

1)Х1Д пиршс детеће брпгзде

На врху Крста дуго копље има, 1у самрт сиава! Из ока јој пржи Вечито будног, слово шго садржи: -- Балкан на жртву својим народима! .. . 7. Октобра. 1912. гок

Ш пицљп чаоу. — Ех, ех! зар и ти?! — пптао је један старац у крагујевачкој болници рањеног свог комшију; — а је еи ли много рањен? — Та — одговори тужно рањеннк — и писам баш много рањен као моји неки другови;. . уједоше ме за ногу арнаутске паликуће на Куманову.. Кад си од куће? виђага ли се са мојим? Како су они? — Синоћ, доцкан у вече, одговори старац дошао сам да се распитам за мога Милана. Твоји су сва здрави;

БЈЕЛЕШКБ ЈЕДНОГА. КОМАНДИРА I На границу! — Борба на Свнрцнпа — Брпска песпа на турској караулн — Коло је пек од умора — Заседа — Борба пред Прнштннои — Косово је наше — Глад је опасна зверка — Бтудена нас кнша бнје — У Бнопљу — Енспеднцнја до Тетова, Гостивара н ДебрС ( 2 -) На све стране се наложише ватре, крај којих см° се мало одморили и угрејали, па ночесмо да и дремуцкамо да око 8 часова ујутру, оает даље кренемо. И ако је била слана време је било дивно и ведро као стакло, ва^дух чист, оиран кишом, која је скоро целе ноћи падала,умирише, мами човека, да га удише, да га се насати. Бог је уз нас. Тај дан у мојој душа био је божанствен, јер смо на граници, преко које прелазимо у старо Душаново царство, да помогнемо остварењу вековних Србинових идеа.ла, да