Balkanski rat

Број 9

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 143

она јо најмање рекламирана али, кад се све среди и све заслуге буду стављено на своје место, Гојковићова дивизија заузеће светло мосто у историји овог рата Још за време примирја Џавид-паша који је тада био у Корчи, нудио се ђенералу Гојковићу да му се преда и кад то ђенерал није могао тада да учини ево где му се Џавид сад понудио, да се преда. На Шкумби реци састаћо се оба јунака, Гојковић и Џавид од којих сваки има о другоме лепо мишљење и поштовање и примајући сабљу из Џавидове руке „наш чича и ће крунисати своје ратовање и своје војничке подвиго. Н-ћ.

Од Бнопља до Мтт Утисцн јвдног војннкз другог пршбројног пука —

Наши под Једреноп.

Спужбвнир дунавске пекарске чете Дупавска пекарска чета другог позива иародне војске, која од почетка мобилизације врши неуморио своју тешку цужност, налази се сад пред Једреном у Мустава Паши. За време примирја Њ. В, Бугарска кра љица Елсонора посетила је пекарнице ове чете, и врло ее похвално изразила о њепом раду. Где год је до сада ова чета радила муда је односила рекорд у раду, а све благодарећи њеном симпатичном командиру г. Живораду Божићу, који даноноћно насгојава да одржи лепи глас своје вредне чете. На слици су: 1. Живорад М. Божић резервни поручник, командир пекарске чете; 3. Петар Протић, професор Богословије, комесар пекарске чете; 3 Павле Павловић, професор у пензији, надзорник пекарске чете; 4. Стеван Живковић, секретар првостепеног окружног суда београдског, надзорник пекарске чеге; 5. Љуба Живковић, полицијски писар, писар пекарске чете.

( 2 .) Упутисмо се кејом, да дођемо до Беаз куле, која се на самом заливу налази. Нађосмо се и пред кулом, те одмах покушасмо и у њу да уђемо; грчка стража, која се при самом улазу налази, пропустила нас је у кулу; те се ми по басамацима, који имају само благ нагиб, упутисмо у упутрашњост куле; одмах, нри првим корацима видесмо, да је кула Турцима служила као магацин зе муницију и оружје, јер је препуна кутија од пушнана муниције. Испесмо се и па последњи кат, а са овим и на кров куле, који је врло лепо удешен за шетњу. Помоћу басамака, попесмо се чак до мотке на којој се лепршала грчка застава, и бацисмо поглед на море, ла варош. Дивна слика: Солун се пружио све крај залива, и од залива горе, у косу планинских пропланака. На врху се налази колосалан, али доста порушен Солунски град. , Ту на кули направисмо распоред кретања по Солуну, .те се упутисмо једном лепом, доста широком улицом \ ка грчком гробљу, И овом улицом иде трамвај, који баш пред самим гробљем скрете лево. Улутисмо се у гробље, врло лепо уређено, чисто, са дивпим споменицама, на једдом нађосмо слику једне старице, како лежи па самртничком одру, сва избодена пожевима; на њој је било око 10 рапа, које шире, које уже, слика грозна али треба да представи варварство, које је тако рећи до јуче у овим летшм нагпим крајевима владало. Изађемо из гробља, па се упутимо уз брдо, ка граду; дођосмо до првпх бодема, пробисмо се кроз један, и нађосмо се у унутрашњости града; сам крш, степа, а по том кршу иодигнуте куће без икаква смисла и реда; улицама крстаре торбари и дерући се нродају свзју робу; забулшпе буле крећу се на сво стране, носе судове за воду којс овде има обилпо. Једва се испесмо до па врх овог овако неуређеног краја Еароши, и бацисмо поглед; слика је Ерло лепа, види се цео Озлун, залив и околина. Покушасмо да уђемо и у тврђаву, али пас не пустише, ту је грчка стражо; одосмо у једну кафашшу, која има дивну тераеу, седосмо иа ту терасу, и уживасмо у лечоти положаја овога места. Дан дивап, супце огрејало, пигде облачка, ведро, да се далекз може видетг; бацисмо поглед на Солун па залив, и уживасмо у лепоти, коју прул«а Солун. На плапипској косз, на врх које се палази град сиушта се иостепено ка заливу Солун, који, само мало даје уређенији био би по лепоти пепадмашно место. Упутисмо се нолако по овом крају иођосмо доле другом страпом Наиђосмо па једну дивну грчку цркву, која се палази тга једпој стешт, а опкол.ена са све четири страпе високим бедемом. Улице су све грозно прљаве, јср становници све ђубре и прљаву воду бацају па улицу, да би им дворишта и чиста. Наиђосмо и на пеки трг, где се прода.је што год хоћете, почсв од најмаснијих јела, па све до златпих и свилених ствари. Продавци су већином Јевреји, и за ствари које продају тратке велике цепе, да их па крају крајева продају са трећипу оног што су тражили. Вика дрека, свако иуди своју робу, прави калдјдоскоп од шаренила. Знајући да нам је мало времена остало за разгледање овог лепог места, јер већ сутра, зором раном требали смо се кретати за Битољ, ручасмо па двојенатроје, иа се улутисмо ка заливу, уђосмо у један чамац и отиспусмо се на воду, да обиђемо неке морске бродове а парочито нам је пажњу нривлачио фраицуски брод Вгшх. Колос од челика, на сред мора пркоси валима и нинајмање не клатећи се, као да је из дна морсгсог изникао; висок три ката, са три топа са једне и друге предње стране, а са задње неколико. (Наставићо се