Balkanski rat

Страна 170

Број 11

БАЛКАНСКИ РАТ

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ Ова наша слика преДсТаВља прву среску скупштину среза скопскога, коју је у Скопље сазвао начелник скопљанског округа Михаило Церозић. Церовић је први окру жни начелник у новој Србнји Он је био први који је драговољно напустио свој завидни положај у Београду и свом готовошћу својом ставио се на расположењесрпским интересима у новој Србији. Сматрало се, да је за данашње прилике потребно, да у Душановој престоници представља власт енергичан, а при том спреман, послу одан и чистих руку човек. Све те лепе особине стекле су се у Церовићу, који је поверење Врховне Команде у свему оправдао За најкраће могуће време он је учинио крај анархији и у целом округу увео рад ред и законитост, и од мурдарске турске паланке Скопља створио је преко ноћ чист и уредан град, на ко ме се види тешња, да постане европско место. Уредивши општине у целом своме пространом округу Церовић је сазвао све председнике општина најближег му среза, да се са њима посаветује о народним потребама и да им да инструкције за њихово држање. Скупштина је потпуно успела. Пред разилазак сви њени учесници су се сликали, да имају спомен на овај први састанак првог народног представништва у новој Србији. На слици је посланик окружни

Првв народно прешвннштво у Бкопљу Церовић. његов вредни секретар, симпатични београдски адвокат и резервни пешадиски поручник МиланТанић, дугогодишњи секретар „Српске Браће" и дугогодишњи неуморни и многозаслужни радник на нашем народном ослобођењу, са писарима начелства и председницима општина скопљанског среза.

НаШИ II ||ЈМ1« У своме победоносном полету српска војска није знала за препреке. Њу није могла заусгавити ни ватра турских топова ни бајонети турских војника, ни непроходне горз и кршеви, ни широке реке и језера, она нијезнала за препреке и једи но гесло било јој је Напред све донде докле није донела Слободу и последњем Србину у турском ропству. Сломивши турску силу на Куманову, Прилепу и Битољу наши одреди су гонећи непријатеља прошли Ресан, Охрид, Стругу и допрли до извора српске културе до знаменитог Влбасана, И док су једни отишли и даље на Адрију, у Драч; осамнајести пук задржао се у Елбасану и његовој околини на предстражи на реци Шкумби. Српска власт се простире до Шкумбе, а и преко Шкумбе налазе се наше предстраже. Комуникација између тих предстража и трупе одржава се преко великог врло лепог моста на десет импозантних стубова на ПЈкумби, који ова наша слика представља. На мосту се види једна наша чета из 18. пука са храбрим својим водником резервним пешадиским потпоручником Тасом Карапетровићем који је учествовао и одликовао се у свима биткама од Куманова до Битоља

Нашн на пору На потопљеној „Трифшји."

СЛНћа ћа страни 171. предСтавЉа грчКи брод „Трифилију", коју је закуЛНла наша држава за пренос трупа и потреба за Љих на Српско Приморје, у Драч, Медову. Љеш под Скадар. Брод је снимЉен на еолунском

пристапишту пред полазак за Драч. 1гао што се еа слНке види броД је натоварен топовима, по којима су поседали храбре и силне наше тобџије. Када је слика снимљена наше војнкке походило је неколико грчких војника, а на сред лађе један грчки подофицир братски је стегао десницу нашем храбром поднареднику. 3. батерије 1 дивизиона дунавског пољског артиљеријског пука Чедомиру ,) анићу, сељаку из Гопочева под Космајем, који се у једном своме писму родитељима хвали, како га здравље добро служи, па никад није тражио поштеде, и ако је могао добити. Но он мисли да „поштеда" не приличи јунаку, па у писму родитељима, попут Бошка Југовића, узвикује: „Не би моје друштво оставио, да би знао главу изгубити“. Такав је данас сваки српски војиик и у том одушевљењу и у готовости свих да за успех и част Отаџбине у сваком моменту даду своје русе главе и лежи тајна нашег великог успеха. Војници су са „Трифилијом" срећно приспели у Медову и ту их је бомбардовала „Хамидија", која је лађу силао оштетила, али еу сви јунаци са ове слике остали живи и здрави, и сада бију Скадар са свих страна.

Од {||||а до ОпОаеана —; УтисцИ једног оојника другог првкобројног пукд -—- (0 Околина Битоља .је дивна; иМате неколико лепих ћалетних места, као: Дихови, Христифор, Трново, на и Кисела Вода. Веома је обилата околина водом, и то киселом, коју до сада нико није употребљавао, ексџлоатш сао. На једно 4 км* од Битоља, налази се село Вуково, у ком има јак извор дивне гвоздене воде, која кад стоји мирно пола часа, на површини се нахвата слој гво жђа; укусаје веома пријатног.