Balkanski rat

у слици и речи

Број

Ограна 2М

■ I Ншовонн 1 СИТ 1 Ц 1 ! Драгвиир НешнЈј, пешадијски капетан’ командир чете у 11 пуку, пао је међу првим жргвама Косовске освете. У крвавој борби на Подујеву, у очи дана објаве рата, капетан Драгомир са врсним својим Шумадинцима одлично се .понео и Арнаутима није дао око о творити Предводећи своје соколе ко јима је претхздио примером храбросги, капетан Нешић је пао смртно погођен из арнаутске пушке, али је одмах достојно освећен Мртво тело капетана Нешића пренето је у Крагујееац, где је с великим почастима погребен. I МиланЈДупановиЋ, пешадијски поручник, командир друге чете првог батаљона XIX. пешадијског пука, славно је пао у борби с Арнаутима V Љуми. Тешко рањен пренет је у Призрен где га је у болници лично походио комзндант треће армије, ђенерал Божа Јанковић и саопштио му, да га је Њ. В. Краљ Врховни командант „це нећи и уважавајући његове заслуге стечене у борби пред непријатељем“ одликовао златном медаљом за храброст. — Хвала Краљу! Ја сам само вр шио дужпост. То су биле његове последње речи. Мало за тим подлегао је тешким ранама. С великим почасгима погребен је у Призрену, за чију слободу је свој живот жртвовао. Слаиа сливпо палим!

ПЕШАДИЈСКИ КАПЕТАН 1- Драгоинр Ншнћ СЈ1АВП0 ПАО 1!А ПОДУЈЕ' У

ПЕШАДИЈСКИ ПОРУЧНИК ! Инлан Дулановнћ СЛАВПО ПАО У ЈВУМИ.

Слава херојима!

Па ноге, роде! Поносна чела Беримо ловор за диван сплст, 8а венде славе с бесмртних дела. И твима гроб им покримо свет’: Бедемо оне и свако поље 8а бордем борад где паде млад; Обвимо сттлетом и оно коље Тамо, игто отнтро стрши и сад. И вином ности прелимо своже, Што твима стране засуше све .. Ал’ јесмо л’ вредни — ох прости Кпоже 8агазит’ ногом на оно тле? Ми гато смо само сведоди бнли Освсте дивне нодвига свих: Ми, што смо сузе радосно лили Докле је душман косио твих?

И ми. гато дома кротки и чшпг Чувасмо .вубе и нород свој, Докле су они крв за нас лили Умирућ’ вољно — ох, Боже мој!... Ал’ — „грешан ипак грешно сам псво!“ г Га, Србин живи зато да мро — Кад год му удес буде захтево За брата свога, после ил’ пре! И мн, што до сад гледасмо само Сви ћемо листо.м и ми у бој Ако нам брата ко дирне тамо Ш то мачем образ осветла свој. „Нек душман види, нек душмам чује", И нека део запамти свет: Да Србин своје брани и хнтује. Па макар страд’о векова пет!

На ноге, роде! ионосиа нела Беримо ловор за диван сплет, 8а венде г лаве с босмртнпх дола, И твима гроб им покримо свет!