Balkanski rat

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 271

Врој 17

Подгорица је данас окружно место, а у будућности она ће далеко измаћи испред свих осталих црногорских вароши, јер јој је положај веома згодан, а становништво јој је необично вредно и радено, а са проширењем границе Црне Горе њихови послови добиће нова снажна полета. Подгорица је, као што поменусмо, везана врло добрим, управо узорним друмовима са свима крајевима Црне Горе, те јој развоју грговине и то много помаже. Последња наша слика приказује стару варош, која је и данас, после више од три деценије од свогослобођења, врло мало променупа своју физиономију, те и данас личи у свему на турске варошице са неправилним узаним али чистим ули цама.

Иртодо Т|1(е — На Косову Један сахат северозападно од Приштине а пет шест минута лево од пута, који води из Приштине у Вучитрн, диже се тулбе, на догледу и Лабу и Ситници. То је лепа текија (џамија без минарета) чију смо слику донели у 2. броју. Тулбе је покривено оловом а ограђено повисоким зидом. На врху текије сија се позлаћени полумесец на великој јабуцн. Тулбе је онкољено високим зидом а на срединије велика капија над којом је оиширан натпис о тулбету. У унутрашњости зида, осим тулбета, постоји и једна кућа у којој станује харем чуварев а папољу, ван зида, трошком самога Султана иодигнутаје 189(5. године угледна зграда — селамлик, где се дочекују гости који долазе да се поклопе овоме светом месту. Своки гост, ма које вере и закопа био, прима се усрдно кад дође да походи тулбе, а долазе често и са даљих страна јер Турци, после ћабе, ово сматрају као најсветије место, те отуда и Приштини, крај које је тулбе, придају велику важност. Ово тулбе најраније помиње и оиисује у XV веку Михајло Констатииовић из Островице : казујући: „Цар Бајазит.... подигао је на месту где му је отац убијеп, свод оловом покривен на четири стуба и т. д.“ И тако ће и бити да је тулбе подигнуто већ одмах иосле Косовске битке. Кроз дуги низ година оно је извесно доста оронуло, јер га је 1850.године обновио серашћер Куршид-Паша. Тулбе је грађено од тесаника, а изнутра је бело окречено. Са јужне му је стране улаз. Унутршњост му није особито украшена. По зидовима висе у малим рамовима разни корански записи, а уједномиопнс догађаја косовског, у којем се помиње и „ћафир Милош Кошгловић," По иоду су прострти скупоцени ћилимови, све дарови тулбету, међ којима има и ћилима царских. У средини, под сводом, велики је дрвен сандук, којн нредставља наша слика. Сандук је близу 2 метра дугачак, мало више него нола метра широк, но на доњем крају ужи и нижи. Вишим врхом, где би дакле глава лежала, окренут је заиаду. Више главе стоји на вишем каменом стубу турбан од беле свиле увијене око некаквог феса. Сандук је покривен неколиким свиленим покровима, од којих је један већ доста искварен и стар, од велике вредности. Тај је покроз сав изаткан коранским стиховима са врло много лепоте и вештине. Са свода, над саидуком, виси једно кандило као полијелеј а на земљи стоје велики чираци са свећама. У саидуку је овом само дроб Султана Мурата, док

је тело пренесено у Брусу, у мошеју коју је Мурат за живота подигао. Чувар тулбета, прича да је под сандуком корен једиога раста, под који су Мурата склонили кад су га рањеног са коња скииули. Вели, над самим тим растом дигиутоје тулбе, али је ипак остављен раст под сандуком као потврда и иоуздан знак да је то баш оно место на коме је Мурат издануо. 1894. године, отпочео је Мехмед Али ископавања, у околини тулбета, у цељи да нађе добру воду па је ископао темеље једне интересантне и врло простране грађевнне, која по своме пространству и по облику неће иишта друго бити ио какав велики римски хан кад се узме у обзир да су се заиста овде негде укрштали стари римски путеви. Вна се да је један од тнх слазио низ лабску долину и свртао најпре на конак Укнапшп, који је био негде око данашње Прнштине. Можда је овде била станица УШапшп па се одавде делио један крак за Ново Брдо а други за Улпијану (Липљан). Средњевековии хан свакако није, јер би га затекла Косовска битка и тада би бло ма где и ма како поменут. Из турскога је доба још магве, јер би се о њему што знало бар у XV веку (Михајло из Островице који описује тулбе, или Курипешић који га је 1530. године опнсао). Иза тога хана на педесет корачаји, народ прича и многи се још сећају, да су биле две узвишене гомиле камења. Народ верује да су те гомиле на местима иа којима су били пог.убљени Лазар и Милош. Ако је истина, да су Лазар и Милош пред очима Муратовим одмах ногубљени, онда је вероватно, да су ти скромни споменици одиста бележили места на којима су ове две жртве пале. И данас у онамошњега народа постоји обичај да подигне малу хумку од какена на месту где ко погине. Б. 1 Нушнћ.

Нш у ЈИм. АРШРНЈБКО ДВЈБТВО Ш НВПОКОРНВ. Сви краЈвви у којима има у већем броју Арнаута предали су се срнској војсци без већег отпора. Рачунало се на најжешћи отпор у Љуми, која је била страх и трепет за Турке и турске власти, ади се Љума без отпора покорила, да неколико дана после тога иочну мучки убијати наше војнике. Када су наши увидели њихове зле намере и зла дела, упућева су у Љуму јача оделења, која су брзо увела ред и показали Арнаутским зликовцима, да је прошдо време безвлашћа у оиим крајевима. Наша слика у ирошлом броју приказује, јодан наш брдски топ, који цод командом неустрашимог мајора Воје Танкосића, дејствује против побуњених Арнаутских здиковаца.