Balkanski rat

Страна 282

БАЛКАНСКИ РаТ

Број 18

Нашн јунаци — Са Купанова н Пернстера, Наша слика лриказује јунаке са Куманова и Перистера код Битоља, команданта другог батаљона деветог пешадиј ског пука првог позива краља Николе I пешадијског мзјора Велимира Михајловића са официрима његова батаљона. У средини групе седи мајор Велимир до њега с једне стране капетан прве класе Петар Павловић „Кића“,и капетан Богосав Катић, а с друге капетан прве класе Живко Павловић и капетан Божидар Обрадовић. Горњи ред с десна на лево су: резервни потпоручник Александан Стојићевић, капетан Свет. Ђукић, капетан Радојко Првуловић и резервни . 10 тпоручник Живојин Мојсиловић. Доле седе с десна на лево резервни потпоручник Миливоје Симић, ађутант наредник питомац а сада потпоручник Војислав Марковић и резервни потпоручник Михаило Пантелић.

Ђурђевск! Цшт на Иарковоп Граду. Трећн батаљон 10. пешаднјског пука Цара Ннколе II на првом Ђурђевскоп Урапку на Парконом Граду у Прнлипу 1913. Чувајући отаре народне обичаје, који се све то више гаје у редовима наше храбре војске, нрилипска носада, која се састоји из 8. батаљона 10. пука на Ђурђев дан ове године учинила је Ђурђевски Уранак наМарковГрад више Ирилипа и ту на врху Маркове стене учињен је овај снимак за наш лист, На слици суткомандант батаљона мајор .Коста Вујичић, до љега десно поручник Радован П. Радованић, па резервни поручник Милан Нееторовић, економ;више Радована је резервни поручник, ађутант Димитрије Николић, Ј'читељ и до њега потпоручник Владимир Мицић. ЈГево од мајора Косте је капетан Љуба Аранђелковић, па капетан Раденко Куштримовић и нотпоручник Драгутин Отојановић, са свима својим подофицирима и војницима, који су за своје увесељење пронагали све могуће инструменте од војничких труба, фруле и двојница до виолине, хармунике, кларинета и гајди. Од Вшн де Јадрна — Ва дриншш дивнзнјои дррг понива — (п Обалом Д р и м а, по мало уређеном путу али препуном камењара, да се врат скрха, око 10 часова стигли смо на подводну долину. Ту смо наишли на почет насип за јадранску железницу, којој није било суђено, да се сврши под турским господством. Сви смо се осећали као препорођени, јер смо мислили, да ће у брзо бити крај нашим напорима у албанским гуду рама. Објашњавали смо војницима, а они то даље препричавали, шга му значи тај насип. Били смо ра досни и због тога што ћемо се, кад стигнемо у Сан Ђовани, где је топпо, купати у Српс ком Јадранском Мору. Једзн ми сељак из Мионице рече: Е лако је вама говорити о купању, али ако је морска вода збиља слана како ви причате, онда она може да буде опасна по ране, које смо на телу начинили, чешући се. Бар да имамо шта да једемо па да добијемо нову крв, Још занети лепом долином и краком јадранске железнице нисмо ни чули команду; трчећим кораком! Одред је добио извешће, да ће нас Арнаути и турска регуларна војска из Скадра, напасти на Мијету. У том се већ чуше пушке наших предходничких стража. Није било више

умора, Јурили смо преко поља, претурали се по баруштинама разливене реке и једва извлачећи ноге из блата ипак, за тили час били смо под брдом. Арнаути су нас приметили и одмах напустили подножје брда. Први батаљон имао је леву страну са једном четом а остале су биле у нападу на средину брда и веза са трећим батаљоном који је нападао десну страну. Прасак пушака ирекидоше узвици: Ево наших брђана! И збиља величансгвен је био призор. Послуга јури поред коња једва глелајући од зноја, који им цуриу очи и дакћући од умора. За непун сат, бипа је већ на брду Мијетском, одакле смо ми непријатеља отерали у долину Храбри поручник, сад капетан Синђелић, чију слику овде доносимо, овде је показао тек почетак онога, шта он вреди. Неустрашимо као да ранжира кадрил, издавао је он заповести стојећи на једном камену, као мета непријатељу. То је био величанствен призор који опет није био у вољи многима. Зар он да се истиче?! А зашто? Ако је и артиљеријеки ипак би могао да се заклони, помисли један капетан и јогунасто крену у десно, да осоколи своје војнике и себи стече славу. Док су пуковник Плазина и мајор Митровић на левом крилу и средини издавали заповести и надгледали извршење истих; на десном крилу, капетан Перовић, чекао је згодан тренутак, да погони Турке и Арнауте низ вратоломну стрмен Мијетских висова. Док је он то чекао, Турци су већ били 1—2 километра далеко прекркали поље и заклонили се за један брег, који је пред местом Мијетом испред реке, био као суво дрво у планини. Дуго очекивани тренутак дошао је. Четврта чета првог батаљона V пука под командом капетана Станисављевића, избивши кроз сред мијетских висова, слеве стране, загрозила је Турцима с десног бока. У тренутку, када су се наши непријатељи видсли пред опасношћу, да буду опкољени, одмах су киднули у леву страну и почели после неколико стотина корака да скачу у Дрим, и на тај начин спасу евоје кукавичке животе Чим се приметило бегство Турко-Арнаута иза брега, одмах је следовала наредба капетана Перовића: На јуриш. Диван је призор био, видети оне наше измучене војнике дринске дивизије 11 позива, како весело јуре низ каменито стење, десне стране Мијета. Сви су, као што су после причали, били срећни што ће сад по долини потерати душмане рода свога и видеги да ли ће сад бити јунаци у долини они из планине или наши из плодне равнице. Синови дивљине — Арнаути, бегали су преко поља, наши пак петопуковци трећег батаљона, скотрљавши се низ стрмени Мијетских висова,