Balkanski rat

Страна 276

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 18

РЕЗЕРВНИ ПЕШАДИ.ЈСКИ ПОТПОРУЧНИК + »КО МНДПк ВОДНИК 4 НЕТН, I. БАТАЉОНА, III ПУКА, II ПОЗИВА

СЛАВНО ПАО НА КИЧЕВУ.

I 4 Косовекн осветннцн

Чета спртп

Разбијени код Куманова и енергично погоњени са свих страна од храбре српске војске, коју у њеном победоносном продирању ништа није могло задржати, Турии су покушали и код Кичева да даду отпора. Пред Кичевом било је турске војске на 20 батаљона са 20 топова а свуда по висовима било је много Арнаута. Када су наше претходнице стигле пред Кичево, непријатељ је изненада отворио ватру. а Арнаути су стали мучки нападати са свију страна. Али су наше трупе. као и увек до тада показале под том унакрсном ватром св'>ју јуначку присебност. Ту ци су држали готово несавладљиве позиције на потпуно планинском терену и на висовимз преко хиљаду метара. Први дан борбе није донео никаква решењз. Сутра дан наше трупе моравске дивизије другог позпва под командом пу овника Мипована Недића, отпочеле су напад и д< бро напредбвале Поред свих теренских т<шк'>ћа и непријатељске упорне одбране борбу је реш -ла једна колона коју је водио ђенералштабни мајор Марић и која је успела да з< попа сата раније од Турака заузме доминирај>ћи вмс Јазорчц и да заобиђе турско лево крило. Услед тога је Турке обузео панични страх и они су у ннјвећем нереду олступили ка Битољу остављајуђи на бојиш<у много мртвих и рањених. Са наше стране било је око 250 које погинулих које рањених, а међт славно палим у борби пред Ки чевом 23 октобра 1912 налази се и резервни пешадијски потпоручник Марко Мандић, вредни и угледни занатлија београдски и председник прве опанчарске удеоничке задруге, који је био водник у четвртој чети, првог батаљона тређег пешадијског пука другог позива моравске дивизије. Потпоручник Марко својом храброшђу и присебношђу истицао се у свима борбама Недићеве дивизије. Пред Ки.чевом је пао као јунак. Погребен је у Кичеву уз огромно учешће оних, којима се родила слобода из Маркове крви, искрено ожељен од својих ратних другова, који су славно палог друга достојно осветили. Слава јунаку Марку!

РЕЗЕРВНИ ПЕШАДИЈСКИ КАПЕТАН

КОСТА ПОПОВНЋ КОМАНДИР 2. ЧЕТЕ 1. БАТАЉОНА 6. ПУКА, ДРУГОГ ПОЗИВА.

Из Дриносавља су. Постојбина им је равна и увек славна Мачва. Две стотине четрдесет и осам било их је • ад су од куће отишли и на мобилизацију у Ко цељево дошли. После јаког отпора прешли су границу на Брвенику. Прејездили су Косово и дојездили у Милутинову престоницу Приштину. Онде су десет дана подизали утврђења и крстарили прибирајуђи оружје. Двадесетог октобра су из Приштине пошли и двадесет другог, преко Дуља у Ђаковицу под борбом дошли. Оданде двадесет деветог кренули преко дотле непроходних Зетских кршева. Након девет дана тешка зимска путовања без хлеба и одмора стигли преко Везирова моста, Берата, Трошана. и Љеша у Медову. Шесгог новембра избили на Српско плаво море. Двздесет трећег јануара ове године кренули су ради цернирања Скадра. Двадесет петог пао је Бушати. До двадесет шестог које борбама које нечувеним напорима при маршевима и релејној служби међу расрбљеним и подивљалим Србима које погрешно Арнаутима зову, спао је број њихов на сто осамдесвт и девет. Ноћу између двадесет шестог и двадесет седмог јануара, нападали су Брдицу пред Скадром. У том окршају истрајали су дуже од