Balkanski rat

Страна 372

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 24

Браство за — оарс — По прнчању једног утесннна нз последњнх битана Било је то при заузимању извесних огранака Рујен ског виса. Наше трупе, ушанчене на једној висоравни, угледавши непријатеља, отворе паљбу и, мислећи да је непријатељ слабији, почну да насГупају. Настане жестока борба у којој је пало доста жртава с обе стране. Наше трупе видећи да су Бугари бројно много јачи, почну правилно да се повлаче Бугари су насгупали. На самом месту, где је почела прва борба, сстало је неколико наших рањеника, међу којима је био и наредник Станиша, који је био рањен у ногу. Раније за показану храброст под Једреном одликован је медаљом за храброст од бугарског краља Фердинанда. Сребрна бугарска медаља са плавом траком висила је на грудима рањеног наредника, који је лежао на ледини крај једног потока. Пошто су бугарске чете прошле напред, наишла је ту бугарска бол ничка чета. да купи рањекике. Неколико „ бугарских болничара дођу до рањеног на редника Станише, погледају у нзрамице и бугарску медаљу н видећи у коме је п«ку, један од њих. који је добро загледао у лице наредниково, запитаће га: — А, бре брагко, ти ли си био под Једрене? — Јесам, — Па то си ти, бре, Станишо. рече му бугарски болничар. — Јесте, ја се зовем, Станиша, одговори рањени наредник, добро отвори очи, баци поглед на све и по знаде у болничарима своје старе познанике са Једрена, са којима се врло често виђао у Кадикеју, чашћавао их у кавани и био им тамо, под Једреном, искрени пријатељ и брат. — Ми ћемо сада да ти превијемо рану — рече му први болничар — али ти мораш, чим ми одемо, да се склониш негде, док се ми не вратимо, да те понесемо, јер ако наиђу наши регрути, они ћете одмах убити, пошто им је тако наређено, а они и сами мрзе Србе и на рачунају их у браћу. — Хвала ти, брат Петко, на усрдној и братској помоћи, одговори му Станиша. Сви болничари скочише на посао, спремише завојни материјал, опраше рану наредникову и превише је Кад су му превили рану, бугарски болничари по чеше да га претресају, и баш „брат“ Петко истресе све џепове Станишине и узе из њих око 8 динара у сребру и никлу, колико је наредник имао при себи — Шга радиш то, брат Петко? запита га Станиша. — Знајеш, това је за газата, (газа за завијање), одговори Петко. Наредник га погледа и слегну раменима. Није му никако ишло у главу, да брат брату учини братску помоћ, па да га за то после разбојнички опљачка.

„Брат“ Петко, са осталим болничарима, поздравише се са Станишом и продужи пут даље, у правцу наступања бугарске војске. Кад су бугарски болничари били одмакли и кад је видео да нема никога на бојишту, наредник, пошто се мало одморио и добио снаге, јер му је рана била превијена, поче да се креће и, угледавши у близини потока поље засејано житом, које је било већ зрело, дође насатке до жита и ту се сакри. Наредник је ту дошао, имајући на уму савет бугарске „браће“ болничара, који су му рекли, да ће га бугарски регрути убити, само ако га нађу. Није потрајало ни десет минута, а нове бугарске чете туда су наступале. Чуло се неколико пуцњева. То беху варвари, бугарски регрути, који зверски убише неколико наших рањених војника ... Станиша је ћутао, сакривен у житу, премишљао о својој судбини и, резигниран, сматрао као сигурно да ће и њега рањеног Бугари убити при повратку, као што су учинили са оно неколико војника из његове чете Н и ј е прошло ни неколико тренутака, како су пос едње бу гарске трупе са регрутима биле прошле, а из далека се зачу тутњава. Наредник је слушао како се бугарска војска у дивљем бегству п о в л а ч и, пролазећи поред жита, у којем је он лежао. Наше трупе, добивши појачање, са свим потискоше Еугаре, гонећи их једнако напред, и Станиша ускоро угледа у житу наше болни чаре са носилима, који га подигоше и однеше са тога ме ста После је Станиша у првој пољској бо лници причао лекарима, који су се чудили рањеном нареднику да је могао бити превијен, о својој чудној авантури са саојим старим познаницима и „браћом" са Једрена и о меродерским и варварским поступцима њиховим Кумапово, иа Ивањ дан 1913 Љубиша Пиловановиђ

Нуз Даншо у Скадру - Свечано истицање српш ЈаставеЈ проглас Скадранниа Наша слика на 376 страни приказује један од најсвечанијих и најдирљивијих момената рата с Турском, кад наследник црногорског престола Њ. Кр. В. Књаз Данило уздиже српски сгег над бедемима српског Скадра. Снимак је учињен у моменту када књаз Данило и елита црногорска одаје почаст развијеном српском стегу. До престолонаследника Данила је српски коњички пуковник у пензији, црногорски ђенерал Александар Костантиновић. а на другом крају слике с табаком хартије у рукама види се одлични ратни дописник Јаша Томић, који нам је пружио многе красне слике с бојно! псља како војнички поздрапља заставу.

ВШ ВА ВОСОВУ

Српока коњица одиара своје лаконоге парнпе на Косову крај Ситнице