Balkanski rat

Број 24

у сЛици И РЕ4И

'Страна 377

Поиовић иашао се у равнотежи тек онда, када је краљу Николи телеграфисао: „да му је те ноћи немогуће напасти Турке, јер су војници премореви борбом, јер је распоред трупа развучен и — јер нанад није никако спремљен.“ У два часа по поноћи стигао је пуковнику Поповићу други телеграм са црногорске стране: „Наш напад на Бардаљол не само да није уснео, него се наше трупе на-

лазе на великој мјци. Ако можете им пружити помоћ иокЈшајте одмах, или, због диверзије, нападните одмах на Брдицу. Врховна Команда.“ Српски командант имао је дотле доста времена за размишљање. Питања братске лојалности и војничких обзира помиреиа су. Пуковник Поповић одговорио је прногорској Врховној Команди, да ће — прзма такој ситуацији — извршити н а п а д на Турке ноћу између 26. и 27 Јануара. Двадесет шести јавуар оставио је дакле.себи, да колико толико припреми напад. Том при ликом пуковник 11оповић је замолио цр> ногорски штаб, да му , л . се депеше шаљу потписане. 'Љ Двадесет шестог јануара учињене'; су најнужније припреме за наиад следеће ноћи. Чињена су рекогносци ■ рања, проучени правци, спремљен матервјал.|Пуковник Поновић урођеним стриљењем и такгом пре двиђао је све. Унео се сав у посао, да му ублажа тешкоће. Он је био у ситуицији. Његова одлука по црногорском захтеву била је донета уз нроцену свих елемента Пуковник Поповић је знао, да много ризикује. Време је пролазило брзо Сутра је већ било доцкан. Људи су нрашили оружје; слутило се да |је нанад па пра 1 'у. Тог дана у само подне стигла Је трећа денеша пуковнику 1Гогшвићу: „Неопходна је потреба да свом снагом нападнете нротивника, јер зетск^ одред, и ако је имао усиеха заузимањем неколико позиција, претрпео је огромне губитке, и сумњам да ће усиети, да заузме Бардвњол, Г1о овлашћењу Њ В. Краља Шеф. врхов. штаба, бригадир сердар Јанно Вуиотић,“

Сумње више није могло бити. Наиад је морао да се догоди. Пуковник Поповић одговорио је Кргљу: „Напашћу ноћас у 3 2 часова. Молим наредите приморском и зетском одреду, да ме помогну.“ По том су пала последња одлучна Наређења. Српске трупе биле су подељене у две колсне за напад на Брдицу. Певом колоном од три црногорска батаљона, и батаљона мајора‘”Маџаревића, командовао је потпуковник Милан Павловић. У десној колони била је дринска диввзија другог позива под командом пуковиика Павла Пауновића. Правци и објекти били су утврђени. Војници обавештени. Осећало се како се иде у сусрет великом делу. Куражи је било довољно. Веровало се у добар исход ствари.

№• Кр. 1 црногорски ншеднни пр .стопа Кнез Даннло побада српску заставу на бедвмз гордога црногорскога града Скадра.

Наши на Припорју: Војска у Драчу носи бадњак.

Лева колона спуштала се скривено и нолако дању у равни пред Брдицом, и под ватром, подилазила турским редутима. У сумрак су избиле нове теткоће. Наишло се иа мочари.У дубоке јендеке, пуне водом западали су војници до појаса. Помрчина је учинила, да трупе изгубевезу. Ићи тако растројен по беспутним раввима, јзначи ићи у погибију. Још један дан за спрему покрета и студирање терена био је неопходан. Командант леве колоне, потпуковник нашао се у очај’ној ситуацији, и по њезином веодсљигом налогу послао хитан рапорт иуковпику Поповићу, у ЈО часова ноћу, молећи да се напад не изводи тс ноћи, већ следеће ноћп — између 27. и 28. јануара. Он је предложио пуковнику Поповићу: „Ако се одлучите, да ноћас не нападате, упалите гужву сееа на брду; не уналите ли гужву сена на брегу, ]‘а ћу према нарЦењу нанаети ноћас“. Пуковник Поповић добио је дотле незваничну вест од Црногорапа, да њихова војска успева. СитуациЈ'а је била т и м е знатно ублажена. Имајући иред собомра^ порт команданта леве колоне, он је после тешког решавања од пола часа, издао налог, да се гужва сена запали^на брду.. Напад те ноћи није, дакле, требало обавити. Једновремено наређено је ордонансу капетану Пдећевићу, да сјури виз брдо, да нађе команданта десне кодоне, те да и њему нареди, да наиад те ноћи обустави.