Balkanski rat

Страна 386

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 25

Купановска победа н пад Бнонља — Краљева честитка војсцн — Заввт српске војске. — Бкопп>е јв папо! — Двв нарвдбе копанданта јунацнпа са Нагорнчина. На глас, да је Прва Армија извојевала сјајну победу на Куманову Врховни Командант Њ. В Краљ Петар, послао је команданту Армије Њ. Кр. В престолонаследнику Александру ову честитку: „Изјављујем Вашем Краљевском Височанству и Вашој јуначкој Армији Своју најсрдачнију захвалност на задобивеном успеху и жртвама поднесеним за напредак и славу, наше Отаџбине са уверењем, да ће Прва Армија и даље проносити своју победоносну заставу на понос Српства ". Престолонаследник се Њ. В. Краљу захвалио на честитци у име официра, подофицира, каплара и редова са заветом, да ће се Прва Армија и у будуће стараги. да оправда наде које на њу полаже њен Врховни Командант и Огаџбина. И тај завет Престолонаследник је са својом прослављеном са њених славних поивига армијом и испунио на Прилипу, Битољу, Злетову и Брегалници. Када је Прва Армија победоносно умарширала у царски град Скопље, њен командант је тај знаменити успех својим ратним садруговима, Првој Армији, саоп штио овом наредбом под 13 окчобром 1912.: „Данас ми се предала стара Душанова престоница Скопље То је плод победа јуначке Прве Армије над непријатељском силом код Куманова. „Срећан што сам на челу тако храбрих војника као што су војници Прве Армије, потомци оних Карађоџђевих ди8-јунака Ја им свесрдно благодарим на јунаштву и издржљивости и надам се, да ћемо у име Бога и даље јуначки побеђивати наше непријатеве Турке, и ослободити сву нашу неослобођену браћу“. Краљ као Врховни Командант честитао је из Врање српској војсци преко команданта Прве Армије Престолонаследника Александра улазак у царски град Скопље овим телеграмом: ,„Са особитом радошћу примио сам вест Вашег Височанства команданта Прве Армије о уласку моје дичне војске у Скопље, хитам да изјавим Моје најтоплије признање Мојим храбрим официрима, подофицирима и редовима, који својим пожртвовањем осветлаше себи образ на славу наше драге Отаџбине.“ Престолонаследник се овако захвалио: „Официри, подофицири и редови Прве Армије из дубине душе и срца благодаре Вашем Величанству за изразе признања њихове храбрости и пожртвовања, заветујући се, да ће се и на даље исто тако храбро борити за част, слгву и срећу Вашег Величанства и вас коликог Српства. Са таквим осећајима задахнута Прва Армија кликће: Да живи Ваше Величанство, Светли Краљу! Да живи Српски Народ!" Пад Скопља, које је круна кумановске победе. објавио је дунавској' дивизији првог позива честитајући јој њен командант, онда још инжињерски пуковник Милош Божановић овом наредбом од 14 октобра: „Војници! Овога часа јављено ми је, да је Скопље пало. Оно је сада у нашим рукама. Непријатељ је одступио у нереду, оставивши своје многобројне топове и муни ЦИЈу. Ово вам је познато, јер сте сви својим очима то видели. Али оно што ви нисте знали, што сте могли само нагађати и слутити, то је, да сте ви Дунавци вашим јуначким грудима, вашим дивовским отпором достојним највећих јунака извојевали ову победу у дводневној борби без прекида 10. и 11. ов мес. На положајима код села Нагоричина сломисте и победили многобројну силу непријатељску; и он видећи непробојан

бедем од груди српских дунавских јунака одступио је поражен, сломљен, сможцен за навек. Ја вам честитам војници. моји храбри Дунавци, на јунацЈтву, пожртвовању за Србију, Српство и Краља. Хвала вам на узорном држању. Остаје нам само још неколико мањих, више телесних напора да савладамо, те да покажемо непријатељу да смо ту, да га тражимо, да му и последњу наду на отпор уништимо, и онда ће крајња последња победа бити наша. Напрегнимо сви и последње своје силе да сломијемо и уништемо петвековног тиранина Српства и покажемо целоме свету да Србин живи, да Србин мре за славу, Отаџбину и свога Краља Живели моји добри јунаии!" Команданти дивизија, које су допринеле куманов ској победи унапређени су за ђенерале Командант дунавске дивизије првог позива ђенерал Милош Божано вић своје унапређење саопштио је својој војсци 22 октобра овом наредбом: „Јављено ми је, да сам указом Њ. В, Краља унапређен у чин ђенерала. Ја у овом моме одликовању и унапређењу видим признање вашег јуначког држања 10. и 11, октобра код Нагоричина. Ваше јунаштво видно се истиче одликовањем вашега команданта. И ја вам то и овом приликом истичем. Ви сге сви од редова до пуковника вршили више него своје дужности, сви сте, дични синови дичног дунавског краја, заложи ли своје животе да осветлате свој образ и образ сво јих старешина. Ја се вама поносим и стараћу се да и ви сви будете задовољни. Желим вам, Дунавци, да непријатеља победите и са том жељом ја вам желим успеха и ратне среће. Живели моји мили Дунавци".

Нашк прнјатељи на Припарју Иитропопнт драчки Јаков Мени је аало у део да као изасланик Главног Одбора Краљевине Србије за помоћ војним обвезницима и иострадалим у рату, ирођем вајвећи део повоослобођених крајева и да изађем сувим путем на српско Приморје. Наш Митроплит господин Димвтрије, користећи се овим мојим путем снабдео ме је и једним иисмом на име Митронолига драчког господина Јакова. Ова иорука дала ми је мугућности да што ближе познам овог ретког Божјег избраника. Чим је наша храбра и победоносна војска предвођена њеним мудрим и одважним вођама, пробивши се кроз кршну и дивљу АдбаниЈ'у, изашла на српско Приморје и дошла у Драч одмах је и име Митрополита Јакова као великог пријатеља сриске војеке и српског народа посгало познатим. ИдеЈ'а о аутономији Албаније, коЈ'а је била у Есад-пашином конаку, у духовном центру албанском •— вароши Тирани, обнародована, нашла Ј'е себи присталица и у Драчу. У колико се наша воЈ - ска више приближава Драчу у толико је и заоштреност изме!)у нристалица аутономне Албаније и оних кој'и су били вољни да приме нашу војску као ослободиоца бивала све јача и јача. Ко зна чиме би се ова заошреност завршила и какве би тешкоће још имала наша војска, да се на чело партије, која Ј - е хтела да цреда Драч у наше руке није истакао Митрополит Јаков. Са одважношћу он Ј’е објавио, да нико нема више права на Драч него ериски народ и да Драч мора бити српски Драч, Уважен и необично цењен не само од свиј’у православних Грка и Арнаута него и од многих муслимана Турака и Аранута, он је убрзо успео да створи већину од оних који су били на нашој страни. Овим се може само оојаснити то. да су наша војници уз радосне усклике, пеему и са литиј'ом ушли у варош која је већ била искићена и нашом националном тробојком. Неоспорцо је да је ово дело, пре свега, Митрополита Јакова