Balkanski rat

Број 26

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 407

Чета у којој се Краљевић борио исиунила је свој вадатак, јер је бројно много јачег противника задржала у његовом продирању, а препад, који су Бугари извршили преко ноћ, одбијен је на целој линији са страховитим њи ховим губитцима На дан 26 јуна непријатељ беше око НБ/г с. нре подне управио силну шрапнелску ватру на крајње десно наше крило код положаја Калининог Камена, на храброг пешадијског потиуковника Милорада Ристића, команданта VII пука. И тога дана на ноложају је био у стрељачком рову међу војницима Краљевић Ђорђе и ту је остао за све време док напад није одбијен, а бор5а је трајала више од 2 сата. Цео простор био је преплављен шрапнелима. Неустрашимост Краљевића Ђорђа изазива код вој' ника дивљење и његово се име и у војсци и код мешта' на где се бојеви воде, с одугаевљењем и хвалом изговара•а-' 1

- Брпска војска полази за Црни Врх Иа Куманову је српска војсказадала геждк ударац пепријатељу и одагнала га са положаја. Непријатељ се у нереду повукао Но после ове крваве битке, која је два дана трајала. није се смело стати. Знало се да се непријатељ прибира за нов напад. Ваљало га је оне способити, подиснути, потући. И после Куманова настаје низ успешних бораба. У низутих успеха у почетку рата, сем Куманова, ваља споменути и заузеће Криве Паланке и Кратова. Но храбри борци се нису смели дуго задрждваги у заузетим месгима. Пред њима су се дизали висови Црнога Врха, које је требало по сваку цену, заузети и постати господарем Овчег Поља Не пријатеља треба гонити и не треба му дати да се прибере и зато се победни борци даље крећу; без одмора ицу напред. Нзша слика представља моменат када се војска српска креће из Кратова да заузме и поседне висове Црнога Врха, који су од великог стратегиског значаја, и око којих је и у овоме другоме рату било крвавих али за нашу непобедиму војску успешних борби. О борби наше друге Армије на Црноме Врху ми смо донели опширан извештај, донели смо и слику положаја, а овде доносимо слику Кратова, родног места српског светитеља Св. Ђорђа Кратовца, који је спаљен у српскоме Средцу. Мало је места у Старој Србији, и опште на Балкану, које је до наших дана могло очувати свој стари средњевековни карактер и физиономију, као што је случај са Кратовом. Кратово лежи у једном уском облику, негдашњем вулканском кратеру, који је са свију страна уоквирен еруптивним планинама. Кроз град протичу три реке: Кратовштица, Моицева и Бабакарина река, на којима су десет доста високих једносводних мостова, а уз њих и чувени Радин Мост, подигнут на двема високим ку лама, као врло леп украс Кратова. Кратово лежи у скопском санџаку, косовског вила јета, у сливу Криве Реке и Пчиње. У Србији средњег века Кратово је било знатан град. И доцније, када је изгубило своју слободу, под Турцпма, Кратово се доста одржало у трговинском погледу, јер су у његовој околини постојали богати руд ници, који су експлоатисани још у доба, када је Србија цветала под Милутином Великим и Душаном Силнчм. Осим ових старина Кратово се одликује многим високим каменим кулама, подземним-скровиштима, тајним ходницима и збеговима Уске и кривудаве, често стрме улице, старије куће, скученост живота и сличне стаари чине, да се Кратово битно разликује од свих градова на&ег полуострва.

Као рударско насеље Кратово је постало врло давно. Већ за Римљана било је напредно, али је најлепша његова прошлост везана за доба Немањића и Дејановића. Тада је Кратово било знатно и напредно место са својих златних и сребрних рудника. У њему је била ковница сриских поиаца. Кратовоје тада било богато и чувено. а особито се одликовало рзскошним дворовима српске властеле, која је овде имала своје прекрасне лечњиковце. Доласком у ове крајеве и ззузећем Кратова Турци су прекинули дотадањи политички живот српских зема ља, а тим је пресечена нит и српске културе. Миого доцније у шеснајестом и седамнаестом веку Кратово се опет дигло и постало толико знатно, да се рачунало у ред првих градова у европским вилајетима Од најстаријих времена па до скора овај је град био и културни центар за велики део данашње Јужне Старе Србије. Дуг низ година у Кратову је била столица српских митрополита, који су потпадали под пећ ску патријаршију. Кратово је познато по црквеноме сликарству. Одав де су потекли многи чувени зоографи, који су много учинили за напредовање црквенога сликарства. Данас је Кратово затекла српска војска у опада њу, а његови становници могу се похвалити само разним старинама, које сведоче о негдашњој великој и славној српској култури. Слободч, коју је и овом крају на бајонетима сво јим донела српска војска учиниће да Кратово понова процвета и дигне Се до старе славе и величине. Нашн тчт

ВУГАРСКИ ЂЕНЕР.А Л Нутинчев КОМАНДАНТ АРМИ.ТЕ КО.ТА ЈЕ ВАРВАРСКИ УНИШТИЛА КЊАЖЕВАЦ. Ћенерал Кутинчев у рату с Турцима имао је врло лепе успехе. али је на своје усиехе и свеју част пљунуо, када су његови војници под његовим надзором вандачски уништили Књажевац и тиме изазвали гнутање целога културнога света.