Balkanski rat

БАЛКАНСКИ РАТ

Страна 428

Број 27 ’

Коеовснн ОСВБТНИЦН

црногорски погз^чник | Нико Ф. Шоћ КОМАНДАИТ Љ5 Т БОТИЉСКО-ГРА Г ПАНСКОГ баталиона СЛАВНО ПАО 19. МАРТА ПОД ТАРАБОПТЕМ Под тврдим зидинама Тарабоша проливена је силна крв и пало је много најбољих јунака дичне српске Црне Горе. Ту је нашао јуначку смрт и пор>чник Нико Шоћ, један од оних који но је знао „стићи и утећи и на страшном месту постојатит Са захвалношћу ратна историја Црне Горе забе лежиће његову мудру управу 28. септембра 1912. на Широчкој Гори, а још са већом победу над Турцима 22. октобра прошле године у Барбалушу, коју је изво јевао лично по својој увиђавности а без ичијег наређења, са храбрим Љубогињанима, са којима је успео да одбије и у бегство примора, осам пута јачег непријатеља који је био покушао, да прекине отступницу цр ногорској колони на овој страни. Овде је непријатељ имао четири до пет стотина мртвих и рањених, а црногорских је било 17 рањених и 10 мртвих, међу којима је храбро пао, витешки се борећи, и офкцир народне војске Иво Перов Шоћ. Наступања подручног му баталиона пут Медове и Љеша, као и наступање првог пута пут Тарабошких утврђења служило је за пример -- како се сам комзндант приморског одреда изразио — Речи „црногорски, јуначки, поштено, да ви се захвали“, упућене официрима и војницима баталиона љуботињско-грађанског од стране Њ. Кр. В Књаза Мирка, приликом прве посете, остаће упечаћене у срцу сваког Љуботињанина и Граћанина, за шта се има на првом месту захвалити команданту Шоћу. За ссобиту част и награду сматраше баталион као и његов комзндант, што му у део паде, да буде резерва формираном баталиону при јуришу на тврђаве Та»

рабоша те, весело, певајући и неустрашимо хиташе, и 18. марта у 4 сата после подне пређе доњу жицу и заузе положаје, ступивши у очајну борбу са непри јатељем Покојни Шоћ свесно даваше команду, неустраши* мо летећи од шанца до шанца уз непрестано пролетање непријатељских танади и очекиваше кад ће доћи згодна прилика да са храбрим Љуботињанима лично испита утврђења Тарабоша. Целе ноћи продужаваше се очајна борба са непријатељем из заузетих шанчева. У 12 сати покојни Шоћ доби лично и усмено наређење од команданта првог убојног борбеног реда, командира Гојнића. којег су војници с пргвом назвали „гвоздени официр“ (он је заступио покојног ком. П. Пламенца који ту витешки пале у јуришу првог дана) да се баталион смени и у средини Тарабоша мало одмори. Али покојном команданту Шоћу не би суђено, да судбину Скадра види и плодове ратних победа ужива, већ непријател>ска граната, као да завиђаше Домовини на овако храбром и вештом вођи — лолете и за навек одузе нам га У боју овом баталион ја и31убио, порец приличног броја војника још једног младог хитрог и храброг офипира, потпоручника Бгажа Кнежевића. Баталион Љуботињски је искрено ожалио свога команданта, у коме је изгубио храброг вођу и доброг чувара Покољења ће са захвалношћу помињати њего во име. кад буде реч о његовој мудрој управи на Тарабошу. што је успео да батачион сачува од крајне пропасти Покојни Нико рођен је 11. маја 1881, Официрску је школу свршио са одличним успехол на Цтгињу 1908 Произведен ]е 1938. зј потпоручника а у почетку 1912. г по одлично положеном испиту унапређен је у чин порушика. Њ В Краљ Никола увиђај/ћи у њега особите способности и војничке врлине, поставио га је у априлу 1912. за команданта блалијона ЉуботињскоГрађанског, са којим је сјајно командовао и лаворове брао себи и своме баталиЈОну. За све време рата са Турцима 1912/13 године, а последњег јуриша на Тарабошу 19. марта 1913 дадс живог за Краља и Огаџбину у тридесет другој години свога живота. Слава му! Црногорцн против Бугаро — Јунаннн подвизн Црногораца на обалапа Брегалннце Да се одуже за указану помоћ под Скадром, дошло је одмах у почетку рчта на српско бугарску границу око 15 000 Црногораца да помзжу српској војсци против Бугара. Где год су Црногорци били у борби, показали су права чудеса од јунаштва. Они чине и не могуће ствари. јер се нико од њих ни најмање не брине за свој живот. Како су црногорске жртве у балкан ско турском рату биле ^след дугог опседања Скадра врло велике српска је Врховна Команда одлучила да две црногорске бригаде служе као резерва. Они су изјавили, да они живи неће остати у резерви, па акотреба резерве, нека Врховна Команда одреди за тај посао друге. — Ако поштујеш црногорски образ, изјављено је са црногорске стране српском ђенералштабном потпу ковнику М Ж. Миловановићу, онда оеци ономе коме треба рећи, да друге одреде за резерву, а нас нека пусте у први ред, јер ми Црногорци нијесмо вјешти за резерву. Морало им се учинити по жељи. Код заузећа Рајчанск<ЈГ Рида правили су права јунаштва. Заробљени Бугари приповедају, да у њиховој војсцп влада страх од две ствари, од српске артиљерије и од—-Црногораца. Међу нашим војницима и Црногорцима влада идилска хармонија и права братска љубав. Српски војници, који су очарали свет својом храброшћу, диве се