Balkanski rat

Врој 27

Страна 429

У СЛИЦИ И РЕЧИ

црногорској неустрашивости, хвале их и веле им, да нема јунака над Црногорцима. Ви сте већи јунаци, него ми одговарају Црногорци, задовољни оценом Шумадинаца. Кад су Црногорци, који у рату немају Бог зна какве коморе без које се модеран рат не може ни замислити, почели на бојном пољу сваки дан добивати по велик хлеб и велик комад меса, упитали су војнике: — Па откуд вам све то? — Шаљу нам из Србије. — Колико оваких хљебова добијете за мјесец дана? —■ Сваког дгна по један — Е Бог и богме, ви би већ давно морали бити царевина, и ми се чудимо краљу Петру, зашто не ратује сваке године. Црногорци су за Бугаре страх и трепет. При јуришу кличу: — Видјећете ко је Црногорац! И онда навале, и што је пред њима мора бити покошено, јер они не знају шта је узмицање а не би узмакли ни онда, кад би видели, да о томе зависи победа. Тако су одгојени од колевке. Радије гину, него да се осрамоте прец својима Црногорци се непрестано туку стојећи Кад сам пришао к рањеном Црногорцу и упитао га, где је рањен и у којој битци, рекао је: — Рањен сам у ногу, а да боја нисам ни видио. — Како то? — Е Бугари су пуцали из далека, зрно ме је погодило у ногу и пао сам. — Па то је била битка. — Каква је то битка? Гдје главе не лете, нема битке! Црногорци носе уз пушку и револвере. Јуриш изврше бајонегом а кад допру у шанчеве, пуцају из револвера. Пионирских справа немзју, а и не требају их. јер сматрају уконавање пред непријатељем за срамно. Међу Црногорцима налазе се и младићи од 16 година и старци од 60 70 и више година. Све је то међусобно помешано, јер је раздељено по племенима. Не растављају се, да може брат брата помагати у несрећи. Многи се заносе тиме, да ће у будуће моћи ор^ ганизовати црногорску војску по модерним начелима, само се још сала боје, како ће то ићи да се не раставе племена у разне батаљоне. Црногорци су с малим задовољни, и осећају се међу браћом из Србије изврсно, као код куће Србијанцима дају првенство, што је код Црногораца право чудо.

Сммш осветкицт Коеова — Апел одбора за поднзш спопеника у Крушевцу Крушевац, поред споменика изгинулим на Косову требало би да има и споменик Херојима, који су освегили тужно Косово у 1912. години Овај споменик, кад би се блок дућана пред спомеником дигао, могао би бити у непосредној близини, или наспрам садањег споменика. И ово би било нешто јединствено! Али, да ово буде, требало би много новаца, и доста времена Овај споменик могао би се подигнути и у двори шту цркве Цзра Лазара у близини куле Лазареве. Овзј би споменик по месту, а нарочито што би га подизали Турци заробљеници, представљао један колико величанствен толико и интересантан историски пандан задужбини Цара Лазара. Турци, који су некада погубили Цара Лазаоа и његову државу уништили, крај развалина двора Лаза-

рева, кго заробљенипи српски, раде на споменику Славе српскоме оружју. Није ли то лепа и дирљива идеја за чије остварење не би требало жалити ни труда ни материјалних срестава? Председник одб >ра за подизање споменика Слави Победе командант XII пуковског округа потпуковник Жип. Ј. Цешић

Х 5 Е8ЕРВНИ ПЕШАДИЈСКИ ПОТПОРУЧНИК | Сретен Станић — Цукић водник у II пешадијском пуку Дњаза Михаила Славно пао на Дренку. Још се не осуши крв, коју пролише врли српски синови по целом Балканском Полуострву од Једрена до Балкана и од Дунава до Јегејског Мора, а проли се потоком нова, свежа крв храбрих српских јунака и понова зали дивна маћедонска брда и долине. још не усахнуше сузе српских мајки уцвељених али поносних са храбрости њихове деце. а потекоше нове сузе, али много теже, много врелије, сузе, које сажижу њихова срца, јер их изазва доскорашња браћа. Још не умину туга српских сеја за палом јуначком браћом; а нове гробне хумке покришх т а ла славно изгинулих витезова, њихове браћз и створи им се новд туга, нови јад. Задрхтзше сваколика срца; узбудише се све племените душе и плануше праведним гневом пред неверним братом, који погази веру и заклетву и мучку нападе на свога брата и савезника. Полетеше српски синци весело у бој, да понова ставе своје животе на браник Отаџбине. И падоше многа јуначка срца, изгинуше јуначки и славно многиоду-