Balkanski rat

Број 28

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 447

до оне исте висине, до које слобода и просвеИени па триотизам уздигоше наш народ и наше војнике : до највишег и најзаднијег степена националне свести и херојског самопрегоревања! У том погледу нека приме наше пуно признање и гоплу захвалност сви они, који својим патриотским радом допринеше: да Србија постане војнички сигурна, морално крепка и национално поносна! Господо ! Херојски подвизи у прошлој и овој години наше дичне војске, као и извојеване велике државне и националне тековине наше, нека нам свима буду успомена и подстрек да свима својим силама настанемо, да велика Србија на велико и ради, да више и боље производи да се њено природно богатство претвори у богатство њенога народа, да њена трговина посгане обилнија и разноврснија а благотворни зраци просвете да допру и до најзабаченијих кутака удвојене Србије да нам чувар државне независности и националне части — наша војска — буде не само бројно већа и технички савршенија већ да настави и развије своје славне садашње традиције. Ја дижем ову чашу за сјајну брдућност Србија, којој смо сви дужни посветити све своје силе, и позивам вас, господо, да самном узвикнете: Живео Српски Народ! Општина београдска у част доласка војске, поред тога што је украсила варош одлучила је, да се Теразије назове Трг Престолонаследника Александра одобрила је 100 000 динара за споменик Победе и 20 000 динара и плац за Инвалидски Дом за војнике је при редила ручак на Бањици, а за официре банкет у „Бристолу.“ Осветници Косова и Сливнице ушли су у Београд кроз тријумфалнс капије са значајним натписима. Капије почињу од Славије и ређају се Немањином и Карађорђевом улицом до Кзлемегдана, па онда Кнез Михајловом и Крзљ Милановом улицом до Славије. Прва је капија на празном простору код „Слави је“ и носи ове натписе с једне стране: — „Куманово — Скопље — Прилип - Битољ — Добро дошли, осветници Косова ! С друге стране: „Штип — Кочане Босиљград — Радовиште. — Ви имате су чим пред Ми лоша“. У Немањиној улици подигнуте су две капије. Прва носи натпис, с једне стране: „Випе ће се грабит у вјекове, да вам вјенцс достојне саплету“, с друге стране: „Душаново Скопље сад је наше. Вама слава то је дело ваше“! Друга капија има натпис. с једне стране: „Бјежи грдна клетво с рода, завјет Срби испунише!“, а с друге стране: „Од Једрена до Јадрана ори с слава наших дана“. Капија у почетку Карађорђеве улице носи с једне стране наслов: „Косово је освећено, — Сливница је покајана“, а с друге: „1389. (Косовска битка) — 1912, — 1885 (Сливница) — 1913.“ Капија код „Београдске Задруге“ носи овзј натпис: „Част и слава палим за ОгаџбинуП, а са друге стране: „Слава српским херојимаН; капија код „Мирковића и Ј1учића“, с једне стране: „Живела Српска Војска“, а са друге стране: „1389. — 1912 “ Капија код хотел „Национала“ има ове натлисе: „Живели српски официри"! и „1885. — 1913 ", а капије, које су на улазу Калимегдана, на Калимегдану и у почетку Кнез Михајлове улице, најлепша су али без натписа. Капија код фирме Јефта Павловић и Комп. у Кнез Михајловој улици има са једне сгране натпис: „Слава Врховном ,Команданту“, а с друге стране: „Мудрост владаоца и снага народа, то су победници! Капија код „Русије“ носи натпис: „Нексеовај вијек горди нада свијем вјековима“, а са друге стране :

„Слава Престолонаследнику!“. Капија код „Гранд Хо тела“ има натпис: „Живела српска војска“ и „Име вам се хвалом спсмињало док је сунца и док је мјесеца". На последњој капији код „Руског Цара“ с једне стране стоји: „Слава Војводи Путнику!“, а са друге: „За Косово — Куманово; за Сливницу — Брегалницу“, а на новом Тргу Пресголонаследника Александра на једној приватној свечаној капији у част победника пише: Закликтао бели оро У бујноме своме жару Дична, храбра српска војска Вратила нам славу стару. * Благо вама од сад и до вијека Ви имаге су чимпред Милоша И пред друге српске витезове. Осветицн Ноеова и Опнвтце РЕЗЕРВНИ АРТИЉЕРИСКИ ПОРУЧНИК у Д-р Ђорђе Миловановић II' ред Љубе Јовановића, а истом трагичном смрћу, сриско новпнарство изгубило је јо ч једнога свога члава д-ра Ђоку Миловановића, који је подлегао кол ри у Велесу, полто је издржао све бор5е и одликовао се у њима и присебношћу и личном храброшћу, која је оила дивна особина свих интелигемтних људи у овим ратовима. Као интелигентан човек свесан задатака Србије д-р Тзока је но свршеним студијама, када се као доктоп финансија вратио из Немачке, одслужио свој рок у ар гиљерији и полонгио испит за резервног официра, да би своме народу и на томе пољу могао послужити ако затреба. И дође то време пре но што се и сам надао и он пође као нотпоручник у рат с Турцнма. Одликовао се и награђен је чином поручника. Учествовао је и у ра у с Бугарима, али не дочека да види пло.лове евојих иапора и српске успехе, које је, поред хиљадама лругих, платио својом главом. 11рвих дана борбе с Бугарима заразио се колером, којој .је подлегао 28. јуна у Велесу, у најбољем дооу своје бујне младости, тек што је ступио у јавни живот. Пок. д-р Т) 0 ка био Ј‘е вредан и даровит публициста, који се новинарством бавио с пуно љубави од ране евоЈ'е младостиСвојом широком интелигенцијом он је долазио у ред на. ших одличних новинара. Смрт његова тежак је губитак не само за породицу но и за државу, у којој оскудевамо људима његове снреме и радљивости. РЕЗЕРВНИ ПЕШАДИЈСКИ ПОТПОРУЧНИК Ј- Коста Живковић Другог дана борбе с Бугарима, 18. јуна, у крвавом окршају на Дренеку, где су на:џи однели сјајну иобеду, ту нобеду искупили смо многим жртвама. Ту је уз евога командира, каиетана Душана Ђорђевића, нао од бугароког шрапнела, који му је разнео утробу, резервни иотиоручник Коста Живковић, водник XI. нешадцјског пука Карађорђа, учигељ из Вентача, у београдскоЈ Колуоари. Тело му је брат д р Сима Марконић нренео у родно му место Бадњевац. Пок. Косга је гдмаазају учао у Крагујевцу, а учитељску је шкоту свршао у Адексннцу. Био је одличан учитељ и исто јмко одличан војначка сгарешина. За показану храбросг у рагу с Турцнча одлнкован је оребрном медаљом, а у борби на ДрЈнеку, где јв одавно скрхан силаи бугарски отнор, Коста се јуначки нонео и славио је пао за част и величину Отаџоине. Става славно налим!