Balkanski rat

Број 28

Страна 434

Б АЛКАНСКИ РАТ

НН1111П ХБРОЈША Долазитс данас уз добошо, трубо, Као кад сте пошди за сдободу брата, Само што вас сада вснци славо љубе, И што додазито из два срећна рата. Ваша жарка љубав и витешке груди Донела су веру и времена боља, Водика и свотла без страха и студи, И исиуњен завет са Косова поља. Кроз топовску рику и дим од пушака Подигла се најзад царовина стара, Ви сто све постигли. Сад нема Турака, Нема ни Сливнице, ни боса Бугара. У имс слободе и венног морала, На које чекаху пет дугих столећа, Ви сто своју браћу оиростиди зала, Пробудили зомјбо и нова пролећа. Вароши и села, прсстонице давнс, Ви сте сво узели у крвавом боју; Израдисто књигу историје с авне И створистс моћном Отаџбину своју. Долазите данас уз добоше, трубе, Као ка.д сте иошли за слободу брата, Само што вас сада венци славо Јвубе, И што долазите из два сроћна рата, Што Београд цео са радошћу грли Вас, децу Србијо, ионос ноумрли.. __ ___ Влад Пвтковић — Д И С Нашп тт војпнци Пошлн сте у рат без много речи и без ираске. По који међу вама имао је само два три листа шуме на шајкачи. И где где видео се по који псљски цвет или босиљак па врху пушчане цеви. Није било мпого речи, ни узвика, и ако је свачије срце куцало силно и свачија луппа говорила много. Ваш ратни поход па југ, када, као јакебујице поврве сав народ, био је тих и имао сву мириу свечаност велике идеје. Никад у земљи нашој не беше толико ћутаља, свечане тншине и свести. Ћутало се. Јер је био дошао велики час у историји, кад се стотине хиљада душа стапају у .једну душу, и кад читав иарод ллчи на море безкраја. И као на мору пред буром све је било притајено у вашој силвој души, која ће за тренутак бацити па непријатеља муње и громове, и таласе своје снаге и крви... И тако оде нук за пуком па бојиште. И целим иутем опет ћутање и тишииа. Наша села и градови остадоше у молптвеној тишини за војском која иде у бој. Религијозно ћутање иаде на сву нашу земљу. А доле, па граници, ирва борба иоче утихом верском надахнућу. Номенуто је име господњ°, и кад је пукао први тои, чипило се, да је оглашена служба божја. Наш барј°к носио је спасење бескрајномхришћапском страдању кроз векове и кроз милијоне. Наша историја чекала је час васкрсењз. И пред тај светли празник, душа наше војске бида је испуњена свегињом вере и светињом историје.

У тој светшвп, у којој вера п историја чинеједно псто нагаа војска била је вековима надахнута и над иенријатељем стајала као Св. Ђорђе победоносац над црном и затрованом аждајом. .V. Победе се ређаху за победама. Стварала се у новим границама нова држава и нова историја. Кроз крв н смрт велики војници изнели су победничке бар.јаке из рата у рат. На Вардару и на Брегалпици продрла је у силном чапону сва спага наше расе. Ове две реке, из прошлости срнске, постају сад два пута српске. Историска права или се наслеђују из нрошлостн или се стичу крвљу. Нашем паро 1 у оспоравано је право наслества у историји. И свако историско ираво морало се два пута крвљу да стиче. Вардар и Брегалница по праву крви остају за вечита времена српске реке. У прошлости имали смо Лаб и Витницу. Данас имамо Вардар и Брегалнииу. Са ових двеју река победа нашег оружја оглашава културу нашу кроз човечанство. Ја бих хтео као Давид у исалмима да певам велико Ллилуја нашој победоноспој војсци. Алилуја!... Алилуја!.. Устаните свн Срби. Појге својој победоносној војсци нову песму. Хвалите своје велнке војнике у светињи њвховој. Хвалите их на победничкој висини славе њихове. Хвалите их уз глас труба које зову нова поколења у нову борбу. Хвалпте их уз гусле које славнше Лазара, Обилићз, Југовиће, Марка Краљевића и све редом косовске витезе. Хвзлите их у мрамору, кроз књиге н кроз звуке величанствепе хармоније. Алилуја!... Алилуја!,.. Београд __ _ _ Мита Дииитрнјевнћ Деаа Друге Нршје. — НаредОа коианданта Друге Нринје генерала Бтепе СшановиНа за све офнцнре, ниновннке подофнцнре, капларе н редове Друге Нринје за 10 август 1013 године На осногу наредбе Врховног Команданта од 4. овог месеца Друга Армија нрестаје данас дејствовати. Све њене труие и установе упућене су у своја мобилизациона местз, где ће се демобилисати и обвезницн са својом стоком, возовима иЈопремом вратити се својцм домовима на живот и рад код својих нородицз, а сфацири и војници сталиог кадра са државном спремом на своју мирнодоиску слул;бу у гареизоне. Штаб Друге Армије одлази данас у место своје мобилизације, да се тамо демобилише. Друга Армија, дакле, завршнла је своје задатке које су јој Краљ и Отаџбина били одредили. И данас, када опа престаје дејствовати, ја, који сам био срећан да њоме командујем, ево полажем и иредајем Историји рачун Друге Армвје од 4. октсбра 1912. године, када је почела дејствовати, па до данас. Ево тог рачуна: 1. Одмах, у почетку рата 1912. године Другој Армији је било наређено да заузме Криву Паланку па да преко Сграцина наступа Кратову, заузме га па ио заузећу Кратова да очекује даље паређење. Друга Армија извршила је све ово за ииглих иет дана и тиме. отпсчела вепац своје славе у који је уњтела прво цвеће својпх успеха: Цчрев Врх, Криву Паланку, Кратово, Страцин и Црни Вох, ту капију Овчег Поља и Маћедонцје. 2. После ових нобеда Другој Армији је наређено’ да са бугарском — онда братском н савезничком вој-