Balkanski rat
Страна 452
БАЛКАНСКИ РАТ
Број 2 9
Заузеће Бепоградчика — Дејство Калнског Одреда 0 заузећу Белоградчика и дејству зајечарског нагпег одреда са војницима трећег цозива нисали смо раније, а овде доносимо, по причању учесника, веран опис дејства Калнског Одреда, који био под командом пуковника ЈБубе Милића, и који је први ушао у ово јако бугарско утврђење. Калнски Одред имао је у своме саставу трећи прекобројни (дрински) пешадијски п)к и 15. пешадијски пук првога позива и потребну брзометпу артиљерију, а задатак му је био да протера Бугаре са нашег земљишта и претера их преко Св. Николе, Поред борбе одреда на разним тачкама око Калее и Дренове Главе, 3. прекобрДаом нуку буде стављено угзадатак да заузме Св. Николу, вис, који су Бугари иошто су протерани са Јаловика и Дренове Главе посели и на коме су се укопали. Борбе око Св. Николе трећи пук водио је три дана и најзад му 4. јула испадне за руком да заузме Св. Николу на 1 уриш отеравши Бугаре. Извештен о заузећу Св. Николе, командант К а л нс к о г одреда одреди наступање преко границе ка бугарском с е л у Чупрену, а у претходницу одреда би одређен трећи прекобројни пук. Село Чупрен лежи на раскрсници путева Белоградчик — Фердинандово — Софија, а удаљено од саме границе према Св. Николи до 20 километара. 5. јула у вече одред је ушао у Чупрен без борбе, јер бугарски загатитни делови разбијени на Св. Николи нису застали да даду отпор. 6. су се трупе одмориле у Чупрену а 7. командант одреда пуковник Љуб. Милић предузе покрет ка Белоградчику. ТДео одред био је формиран у две колоне — десну, која је имала из Чупрена да удари на село Врбово, па кроз клисуру Студени Врх да избије пред Белоградчик сачињавао је 2. и 3. батаљон трећег прекобројног нука, а леву колону, која је имала да пређе преко Студеног Врха на село Чифлик и одатле са занадне стране на Белоградчик, сачињавао је 15. пук 1. позива. Чело десне колоне стигло је пред Белоградчик 7-ог у 2 часа по подне на домашај ватре са положаја, који су Бугари били посели ради одбране Белоградчика. Иретходни батаљон — трећи — дочекан је"страшном пушчаном ватром на Големој реци, која тече са јужне стране Белоградчика. Батаљон се одмах развио за борбу и борба се за врло кратко време разви у страшну и крваву, јер је бугарски ватрени фронт износио 1000 метара. Трећем батаљону стигао је скоро у помоћ и други батаљон истог пука, који се одмах развио у десно крило. Борба се водила до самога мрака и Бугари нису никако попуштали. Са наше стране дејствовала је сем пешачке ватре и ватра из митраљеза и арти-
љерије, а са бугарске само пешадија. Ноћ је прекипула борбу, сви борбени делови остали су на десној обали Големе Реке и ту смо коћили, док су Бугари били у непосредној близини на левој обали. Преко ноћи слате су извиднице у виду патрола и са једне и са друге стране, патроле су осећале једна другу, али до сукоба није дошло. Ноћу је добивено наређење команданта одреда да сутра дак 8. јула на знак топовског пуцња отпочнемо наступање ка Белоградчику. Одбранбени положај Белоградчика је теренски врло згодан. Све позицчје, тврђава и сама варош леже у једном камењару око кога се издижу вертикални камени стубови од по 100—150 метара висине и само се појединим воденим положајима може ирићи до тврђаве, иначе не. Бугари се се били врло добро утврдили у тим камењарима, тако да би се могли одупрети и читавим пуковима за дуже време. — Нанадач не може да продре даље од камењара сем са бројно много јачом снагом Осмога ујутру, још пре нашега знака, Бугари су још у расвитак отпочели борбу страховитом пушчаном ватром на целом фронту. Делови 2. и 3. батаљона трећег прекобројног пука успели су и покрај тога да се крену, да потисну нешто Бугаре и да се подвуку под с а м камењар али даље се није могло. Командант одредапосла ордона,нса да јави левој колони 15. пука, који је морао бити и близини, да што пре похита са западне стране и да олакша напад батаљона трећег ире кобројног нука. 0ко 8 часова нре подне Бугари почеше да дејствују и артиљеријом. Разви се ужасна борба. Иуцањ топова и са једне и са друге стране био је страховит, митраљези и пушке грактали су плотунима у сваком секунду, а кроз облаке дима назирали су се људи, ровови и редути. Посматрали емо дејство наше артиљерије. Кад падне метак у камењар запрашти, парчад разбијеиих стена полете у вис и заспе. — Најзад око 3 сата по иодее стиже са западне стране и наша лева колона 15. пук и разви се у продужни борбени ланац. Бугари осуше и на њих артиљериску ватру и настаде борба још страшнија, још крвавија. Битка се водила до самога мрака и ако је наша артиљерија са успехом дејствовала гађајући у бугарске редове. — Најзад паде иоћ и борба се нерешена прекину. Преко ноћн наше патроле приметише на бугарским положајима неко сумњиво кретање и одмах известише о овоме команданта, који нареди да се са наше стране ћути, али да се буде на опрези. Постојале су дзе претпоставке: или су се Бугари спремали 'на ноћни препад или, што је било вероватније, на одступање. Деветог изјутра, трећег дана, опет у расвитак Бугари отпочеше прво јаком а затим све слабијом ватром да обасипљу наше положаје. Око пет сати изјутра напред трећи, а за њим други батаљон трећег прекоброј-
Првн данн слободе у Бкопљу — Снииак ПајЕ Јованавнћа —