Balkanski rat

Врој 33

Страна 524 ^АјШаНсКИ РАТ

Поивда » ратнкци

РЕЗЕРВНИ ПЕШАДИЈСКИ ПОТПОРУЧНИК

Радојко Ђ. Миладинови^ НАРОДНИ ПОСЛАНИК Од народних посланика наших, међу којима је већп број резервних официра, активно су узели учешћа у по следњим ратовима као борЦи само двојица. Једноме, Алекси Жујовићу, који је одликован златном медаљом за храброст, донели смо слику на страни. Жујовић је са шумадиЈском коњицом узео учешћа И у српско бугарскоме рату у коме се такође у више крвавих борби опет особито одликовао и истакао. Горе доносимо слику његовог јединог из Скупштине ратнога друга народнога посланика из групе самосталиих радикала Радојка Ђ. Миладиновића, бив. дугогодишњег деловође и председника општине крушевичке у срезу рамском. Као резервни наредник Миладиновић је по својој доброј вољи, и ако није морао учествовао за сво време у опсади Једрена, где се особито одликовао да је награђен чином потпоручника и сребрном медаљом за храброст. И у рату с Вугарима је учествовао и ту није остао постидан. Миладиновић је учио учитељску школу и доцније се посветио економији и политици. У оба рата је учествовао као водник 9 пешадијског пука другога позива. Његови бирачи могу се поносити са својим јунаком послаником. Нш 5 Бугарешј — Штаб Тииочкв Војске под кулои у Кули Донели смо раније лепе слике команданта Тимочке Вошке пукввника Вукомана Арачића и начелника њего-

ва штаба коњичкоР потпуковника Ђорђа Ђорђевића, а на страни 520 доносимо једну врло лепу слику, која представља цео шТаб Тимочке Војске снимљен у Бугарској, под рушевинама старе куле у Кули. На средини слике је пуковник Вукоман, до њега потпуковиик Ђока, па се даље ређају командант артиљерије пуковник Мирко Милосављевић, помоћник начелника штаба артиље рпски потпуковник Мирко Поповлћ, реферект инжињерије мајор Милан Николић, референт санитета пуковник д-р Јосиф Хрњичек. Сасвим под кулом је резервни наредник Дим Лешјанин комачдир телеграфског одепења, на крају слике је у цивилу адкокат ћупријски Москов љевић, а мало одво)ен од куле с дзсне стране је ађутант команданта Белоградчичког одреда потпуковника Ђ же коњаник резервист Милан В. Богдановић студент. 11 1ШЦИ Потоушинк &б!иевае Т. НнкопајввнН Са особитим задовољстком украшавамо једну страни цу данашњега броја верним пиком једнога од најзећих јунака из последњих наших ратова, достојнога потомка Хајдук Вељка; пешадијског потпуковника кумановског јунака Војпслава Т. Николајевића. Ма;ор Војисл в прославио се нрисеЗношћу и личном храброшћу критичнога момента кумановске битке 10. октобра, када је допао пет тешких рана. 0 славним подвизима његовим ми смо опширније писали већ у првнме броју, на страни 10., а тај извештај сада допуњуЦмо и ликом овог интелигентног и спремног, а при томе веома симпатичног официра нашег, који је у крвавом окршају оправдао веровање другова, да је јунак, који ће своју готовост да живот да за Отаџбину испољити када му се први пут укаже прилика за то. О Кумановској битци никад се неће моћи писати, а да се упоредо не помену два највећа имена тога славног и значајнога дана потпуковника Александра Глишића, команданта 7. пука, и мајора Војислава Т. Николајевића, команданта Глишићевог другог батаљона. За велике заслуге своје Николајевић је одликован највећим војничким одликовањем Карађорђевом звездом с мачевима и унапређењем у чин потпуковника. Последњим распоредом одређен је за помоћника команданта 10. пука Таковског, али на д ужност још није могао отићи, јер се још није довољно опоравио од тешких кумановских рана. Потпуковник Нпколајевић је један од оних сре’ тних с којима ће се ерпска војска на сва времена дичити и поноеити., Наши на странн Чеда Мнјатовић Повукавши се из државне службе у заслужени мир уважени наш стари државник и књижевник, академик Чеца Мијатовић настанио се у Лондону. И ако далеко од Отаџбине Мијатовић је увек носио у своме срцу и када год му се дала припика да може послужити српској ствари, Јвек је настојавао да то искористи за српски народ и Србију. Као човек који се креће у високимаристократским круговима он је био у приликама да се благовремено обавести о политичким цогађајима и своја сазнања увек је гледао да искористи за Србију 'заузимајући се врло енергично у најугледнијим енглеским листовима за праведну српску ствар која је увек у Лондону у Чеди Мијатовићу имала одличнога адвоката. За време лондонских преговора наше делегате и нашу ствар Мијатовић је много задужио и заслужио је, да га са стара и много заслужна овако сетимо и покажемо му, да и ако нам је далеко од очију није нам далеко од срца,