Balkanski rat

С _1 рана 526)

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 33

Н

Мајор + Коста Ценић СЛАВНО ПАО НА коти 650. У крвавим борбама на Брзгалници погинуо је пе шадијски мајор Косга Ценић командант 3 батаљона V. пешЈДијског пука Крзлл Милана Мгјор Косга, чију смо слику донели на 426 страни, са својим батаљоном цео дан 17 јуна борио се на коти 650 код Шгипа про тив читавог пука бугарске пешадије и шест бугарских топовз. Мајор Ценић са својим командирима, кодницима и војницима показао је ту чуда од храбрости и јунаштва. Бугари су као бзсни шест пута јуришали на ко ту 650 да узму положај али су их наши храбри вој ници контра нападима стално одбијали У тим силним јуришима редови храбрих српских осветника били су јако проређени. Мајор је Ценић знао и у најкритичнијем моменту довикнути својим поачињеним; — „Одступања нема!“ „Напред за част Огаџоине". И његови командири остали су на својим мести ма борећи се као лавови и ако су у неравној борби изгубили више од половине својих најбољих војника Храбри капетан Ђорђе Мандић сачекао је Бугаре на педесет метара и са остацима своје чете пошао је на јуриш. Тада се отворила права запорошка сеча. Бомбе су праштале, док није дошло прса у прса. Капетан Пиперчић повео ј; своју чету по седми пут на јуриш. Дрски нападачи беху са свим одбијени од наших положаја. За време овог најљућег окршаја погинуо је од непријатељског шрапнела командант храбри Коста Ценић а неустрашиви Ђорђе Мандић пао је иснробадан и исечен бугарским бајонетима и сабљЈМ Ј. Батаљон Ценићев са осталим батаљонима пука који је био на тим положајима, осветио је Сливницу и свога главара. Мтјор Ценић учествовао је у свима борбама прве армије Био је и на Скадру. У кгмановској битци био је рањен. За показано јунаштво унапређен је за мајора и одликован медаљом за храброст. Слава му! НЕЗЕРВНИ ПЕШАДИ1СКИ КАПЕТАН ђ Ивко Јовановић СЛАВНО ПАО НА СТРАШНОЈ ЧУКИ 10. 1УЛА 1913 У крвавом окршају с Бугарима на Страшној Чуки пао је као јунак Ивко, командир чете у славноме четвртом пуку. трећег позива. Капетан Ивко био је разборит и бистар сељак из Засеља у срезу пожешком округа ужичког, и са њим се један нечујан, скроман и тих живот јуначки угасио. Једап тип српског сељака, који мало хоће да говори о себи, да се мало размеће са својом вредношћу, карактером и заслугама био је и овај трудбеник на стварању Велике Србије. Патријархално поштење и врлине красе дом Мили ћа Јовановића у Засељу, у ком је, као најстарији за другар одрастао покојни Ивко, взспитану српском родољубљу. Са својих лепих особина, увек је цењен и

одликован у свом месту и околини: биран за председ ника општине више пута. Његова смрт је губитак ненакнадим за његову околину, у којој је покојник вредео и својим карзктером и поштењем и увиђавношћу у пољским радовима и домаћим пословима. Породица покојникова смрћу свога најбољега члана има велики губитак да поднесе, али губитак са којим се може увек поносити! Бог да прости и овог нашег хероја, на чијим се костима ствара Велика Србија. РЕЗЕРВНИ ПЕШАДИ.ЈСКИ КАПЕТАН Богдан П. Ерић СЛАВНО ПАО НА ВЕЛИКОМ ГОВЕДАРНИКУ На Великом Говедарнику уз друге славне синове нашег народа, који јуначки падоше да им име вечито живи, пао је ноћу између 7. и 8. јула као осведочени јунак и резервни пешадијски капетан друге класе Богдан П. Ерић , учитељ у Дражевцу, водник у трећем батаљону 18 пука Краљевића Ђорђа. Учитељи су у овим ратовима осветлали образ себи и своме сталежу, а капетан Богдан био је најзаслужнији међу њи ма. Одличан учитељ бн је био и одличан војник, који је знао не само сам стати на страшном месту но и друге на јђњему задржати. У бит »ци на Куманову, где је ||његов пук имао да из|држи најснажнији уда рац Турака, поручник Богдан био ‘е велики. Својим држањем и ра дом на Куманову он је задивио војнике од за ната Добио је унапређење за капетана и одликован јенајвећим ратним одликовањем, до био је Карађорђеву Звезду с мачевима. Познато је, да су резервпи официри одлично замењивали активне, да су дужиости своје вршили преко сваког очекивања добро, да су били и храбри и способни, и када је међу хиљадама њих јздини Богдан Ерић добио Караћорђеву Звезду може се просу дити колико је он добар био и како је велике заслуге стекао на Куманову, где је прихватио команду над четом, батаљоном, малим остатком пука, када су многи изгубили главу и када се решавало на којој ће страни бити побела Капетан Богдан учествовао је и у битол^ској битци као и у свима борбама што их је његов пук имао с Чугарима, док није пао од небратске бугарске руке. Покојни Богдан одмара своје млађако и јуначко тело у кршевима на положајима Взликог Говедарника које је храбро бранио и на којима је свој живот положио, кад је највише био потребан својој Отаџбини, у најбољем цвету своје младости, у 28. год. свог живота. У њему је Огаџбина изгубили једног од најпреданијих просветних радника. свесна узвишеног задатка који нас је очекивао, и који је најзад требало и решити. Своје ученике одушевљеним речима запајао је вером у будући успех српскога рода подсећајући их на идеал Велике Србије, да, на послетку и сам као најречитији пример и свој живот положи за њега. За собом поргд родитеља оставља вс-рну и много љубљсну љубу са синчићем од годину дана, који није ни запамтио свог јуначког оца.

НЗ НОВБ СрбИЈБ: НКОНОШС СРПШ ЦРШ У ПрНПИПУ