Balkanski rat

Број 33 У СЛИЦИ И РЕЧИ Страна 519

Сва јавна здааа-у ирестоеици краљевине Србије, све основне и средње школе, све касарне претворене су биле ,у болнице.ји све, је то било препуно рањеника. Многи рањеници, који су^се јуначки борили цред Кумановом, код Прилина и Битоља, на Косову и пред Скадром тек јло су напустили болничке постеље и били орни да пођу сво ; им кућама, морали су св понова враћати у ланац и ући у нов страшнији ужаснији окршај. Рат са Турцима био је шала према рату са Бугарима, ксје су на спавању напали свог дојучерањег савезника. Болнице се гшнова^почеше иуннти: српски борци, којл су се онако очајно борили за Бугаре пред Једреном, који су јурпшали на једренске бастионе и бетонисана утврђења, сад су морали бранити напа/.нуту Отаџбину своју од тих истих Бугара за које су Срби великодушпо крв своју проливали и драгоцене животе залагали. Почеше стизати рањееици са Злетовске реке, од Криволака и Штипа, са Кочана и Пупиног брда, са Књажевца и Власине, са Ретких Букава и Киселице. Све болничке зграде се убрзо исоунише рањеницима; негде чак и по дугачким ходницима снавају. За свакога мора бити месга. Много је жртава, много рањеника; за свету ствар Србинове слободе велика река крви је проливена. Србин врло скупо плаћа слободу своју, далеко скупље него и један народ на Оелом свету. Ми смо сваку стоиу српске земље на мачу задобијали и скупом крвљу својих синова искупљивали. За то Србин тако силно и воли своју Отаџбину и њену слободу, за то је тако грозничаво чува и за то се толико залаже и жртвује за њу. Болнице су пуне рањеиика — има их неколико хиљада; а три шш четири пута више их је по осталим крајевима Огаџбине: у Пишу, Оконљу, Куманову, Ваљеву, Шапцу, Ћуприји и другим местима. Више од тридесет иајвећих ирестоничких зграда, школа и касарни, иретворене су у болннце, у којима стотина и више лекара и још три пута и четири пута више болничара с ножртвовањем врше своју тешку самарићанску дулшост, негују нате рањенике. Ти многобројни рањеници што по болницама леже пребијених руку, исечених ногу, изрешетаних груди и трбуха, исе хени, избодени, унакажени, измучепи глаћу и нхеђу, неорекидним мнршевима и очајним борбама, тешким напорима и неспавањем, безбројним невољама и иатњама — сви они чине један засебан свет, који свакоме посматрачу и посетиоцу мами сузе из очију, али у исто време буди у душп дубоко и трајно поштовигве и дивљење. Сриски рањеник, као и српски народ има своју Психологију, која се битно разликује од Психологије осталих народа, а иарочито Бугара. То судза потиуно различита елемента, дв<? савршено антиподне душе, које никада сличнога неће имати. Српски рањеник показује одлике једне скроз хригаћанске душе, њег ( ,во се трпљење и иатња равњају патњама разних религиозних мученика, његово спокојство и отменост имају аристократску одлику, његово попашање према сваххоме је понашање брата ирема брату, што је одлика демократске душе. Сваки рањеник не жали што је рањен, што му је рука размрскана, нога одсечена, што му је уво одрезано или груди изрешетане. Он се тим ионоси и нема ни јаука ни суза за физичке болове своје. Сваки осећа част да је рањеник, јер зна да је иослужио великим задатцима Отаџбине, на коју су у дивљем бесу насрнули ноћу и мучки дојучерашљи савезници; сваки од љих осећа да је и он јелан од оних кош су стајали на бранику Отаџбине и да је гледао смрт у очи. Рана његова на глави или лицу, у грудима или трбуху, код ребара или кукова, на рукама или ногама речит је сведок о његсвом пожртвовању и јунаштву и ма како та рана била тешка и опасна сваки је подноси мирно, спокојно сматрајући за част да је има и за недостојно да се на болове од ње жали. Ти су рањеници

били у оловној киши, бранили Отаџбину и певзјући смрти у очи гледали и нису се упташили. Страни лекари,. кији су. бплц. у разппм мисијама Црвенога Крста и лечили све ове рањенике, секући им ноге и руке не могу довољно да се н.адиве њима, не могу да се напричају о душевпнм оеобпнЕма тога света. Странац се диви величини, чистоти, дубини и шириии душе српскога рањепикз • Из" мноро бројних психичних особина, које рањеници поскеднеено долазећи с њима у додир испољавају, ови странц учени и културви људи изводе закључке о необично леним и дивним етничким особинама ерпске нације, о души и психичним особинама српског варода. Из меогобројних примера и посматрања рањеника изводе они многе закључке који показују резултате њихова ироучавања — а у њима се у необично лепим бојама каракгеришу српски рањеници, који чине језгро српбког народа, језгро пародне, колективне душе. Сваки од ових иосматрача утврђује да се душа орпског рањецикМбитно разликује од бугарске дугае. ■ Неколики примери, које су сами ти културни и учени странци забележили,. утврђују- рво њихово посматрање. Један млад човек, тек гато је прошле године свршио школу, похитио је у борбу. Шрапнел га је ударио на четири места; једео |шрапнелско зрно, прошло мује и кроз трбух али срећом ннје повредило црева. Пати од бол(ша у стомаку. Лекар је због тчхга.забринут и пита га: бл ли хвегов стомак поднео неке гадће пилуле? Младић весело одговара: „Само пх дајте. Кад смо гутали бугарске шрапнеле, зашто не би докторске пилуле!“ Или овај случај. Шрапнелска; зрна расула су се тако несрећно да су једноме борцу сву шаку размрскала. Требало је размрскаиу шаку одсећи. Рањеник је из Лазаревца сељак из добре куће. Не хотећи допустити да га паркотизирају кад му се.ху руку, он је мирно посматрао како лекар реже тврду кост. Пошто је размрскани део руке са прстима и шаком пао у лавор, рањеник издиже онај остатак исечене руке у вис и викну: „Живела велика Србија, велика и срећна! Живео крал>!“ - , И јога један пример: Наредник један борио се на Једреву. При јуришу ва једно једренско ухврђехве граната га тако несретно нађе и рани, да су му лекари морали одсећи ногу до под колеаа, Ба браћу Бугаре оролио је крв и жртвовао ногу; а за то је добио сребрну медаљу. Али кад је чуо за сраман и мучки напад бугарски на српску војску он тресну бугарску медаљу о земљу, пљуну у страну гадећи се. — „Идем, идем у борбу, идем у рат с једном ногом... Жалим, дубоко жалим што сам ради њих ногу изгубио... али оад идем противу њих и не жалим да главу изгубим!“ Ето какви су српски рахненици. Из ових и оваких примерака, којих има безброј, еастављају ови културни и учени странци слику о души српскога борца, о души српскога народа. Та слика мора бити дивна, као гато је и душа самога народа. Каки ву: Орби I — Оцвне странаца Д р Фрањо Взсела, који је за време целог српскотурског рата био управчик 18. резервне болнице у Београду, иначе врло угледни чешкн лекар и родољуб, у првшком . Позору- пише врло симпатично о српском народу и Србији, а тај чланак завршава овако: „Ако хоћеш да видиш какав је био чешки народ у доба своје самосталности, ако желиш да видиш ка кав треба у будућности да буде чешки народ, иди у Србију и надити се сдободиа иаздухаС