Balkanski rat

Страна 532

ВАЛКАНСКИ РАТ

Број 34

чује и по нека бо.^ба и дуже пушкарање дуж целе Брегалнице на нашем фронту, као и да се ватрама сигналише на бугарској страни Дигох се одмах и са мојим водником као дежурним официром у дивизиону одох топови.ла. С времена на време до 1 3 Д јутра све се горње понавља Упутих дежурног официра да извести команданта дивизиона, који је у том тренутку био већ са свима нзшим официрима код топова. Наређења су већ пала: Дижи логор, топовски коњи, борни попуњујући део и трупна комора на своја места! ‘ Офи цир одржач везе са командантом VI пука враћа се и јавља, да је VI пук већ готов и да за сада неће диза ти логор. Телефон са прихватнице и са Васићем не функционише правилно, послате су патроле и неке че те унапред Пуковник Докић је лично на телефону и разговара са командантом дивизије. На хоризонту нека тмина, сумаглица, као и обично пред предзор‘ем. У 274 разлегоше се са обе стране бомбе, пушчана ватра и чегири топсвска пуцња са бугарске стране, размрс.-ше

Пошто су први рањеници већ замакли кроз сушевачке винограде ка превијалишту, тобџије припре миле прихват својим пешацима, хладно и поносно, али и остављен пешак је са тобџијама стао на линију, са које ће још у току данашње ноћи претерати Бугаре са оне стране Брегалнице и преставиги им се као неустрашими: од пушке, топа, ножз и препада!! Пуковник Докић рањен седећи командује и са пуним очима суза, кад му се помене превијалиште одговара: „Зар да мој логор оставим Бугарчма те да му се доцније пребацује како сам га напустио". Бугари га нису ни искористили, а морали су га већ напустиги. Цео трофеј њихов састојао је се дакле у томе, што су ножевима исе кли већ иструлела шаторска крила VI пука. Око 20. официра је само избачено из строја, мајори Сава Ђ. Мацић, (слика на страни 5441 Милан Васић (слике на страни 341. и 531) и Божа Сгојковић су пали као жртве, сем осгалих многобројних поноса Србинових и храброг VI пука.

Иа гробу славно папог нарвдннка питошца Мкше Вујића у Прнштнни

Како су, кад и где погинули Васић и Стојксвић, нико не уме да обавесги. За Стојковића верзира да је при упаду бугарских комита на прихватицу одмах рањен и сагнув да се превије од бугар ских војника или комита револвером и ножем срозан кроз леђа. Где је? Да ли кскасагљен па сагорен или бачен у Бре галницу, нико неће никад дознати! Драги Милане, л.ени би суђено да те нађем ове кобне ноћи и после четири дана, тучен шрапнелима са висова штипсктх, прођем поред твога леша, случај но подигнем шаторско крило са твога мртвог тела, опљачканог од бугарских дивљака, и да те не познам*) Шта ли си мисл 10 када ти је непријагељско тане просвирало кроз сред срца? Ти си мо. рао бити убеђен, да је наша победа! Ти је, који си је највећма желео, не доживе! Али је поред оних многобројних жр тава из оба рата и иа твојим костима подигнута и васкрснута Нова Србија. Ј.

нам одмах ситуаци]у, подли и кукавички подвиг, до овога тренутка савезника бугарског! VI пук се размиле по гредама и косама његовог одсека. Наши брдски топови поздравише кукавички атак и нагласише му да смо били спремни и очекивали и то од . балканских Јапанаца“. Свиће 17 јуни, а бедни савезници, који су као на спавању поклали своју брзћу, по линијама у јачини два пука подилазе већ нашим положајима Брђани их з сгпају шрапнелима, али су већ њихови делови, користећи силне јаруге, прошли простор између IV и VI пука и осули на нас бочну и пушчану ватру. Последња команда топовима беше дата 5—700 м. те их по наређењу пребацише на нов положај да одавде прихвате храбре шестаке и казне Бугаре. Коме да се дивим пре, посматрајући онога хладног пешака и топџију, официру или војнику?! Официр се подбочио на сабљу, командује и даје циљеве упозорава и тобџије на јаче мете, које на домегу брисаног простора пушке откривено бију. Рањеници без јаука уз помоћ првог друга или сами, потпуно хладнокрвно цепају чакшире или блузу и везују први завој. Командант пука рањен, стоји као кип и издаје наређења. То се све ради на 5 — 700 м. од противника, који је кукавички напао. који бије најбржом пушчаном ватром са гога одстојања и са свију странз. Силна нацијо српска, и интелигенцијо, и сељаче, ти мораш победити!

Јурнш на Велнкн Тарабош — Црногорскн батаљон беспртннна После дуге опсаде скопчане с великим жртвама у крви и новцу, командант Приморског Одреда, министар председник и мизистар војни, генерал ађутант бригадир Митар Мартиповић чија је војска извршила јуриш наБелики Тарабош, позвао је једнога дана себи официре и рекао им : — Дошао је час, када морамо макнути Турке са Тарабоша и то се мора учинити што пре. ПукоЕник Павле Пламенац, шеф ђенералштаба Мартиновићеве војске и један од најомиљенијих црногорских официра, ступио је напред и рекао : — Генерале, дајте ми шест стотина одабраних људи и ја ћу освојити Тарабош.

*) Пука је случајност како се дознало да је то баш леш Милана Васића. Ја га нисам нознао, јер је већ био начет, стојећи четири дана на сунцу, На лешу је био плавк унтрцнгер, а чистота тела и углађена коса, наговештавала јч да је официр. Мајор Радаковић, побратнм Васићев, чује зе.то, и по унтрцигеру позна Милана, Причао ми је, како му се нри смени батаљона на предстражи Милан пожалио да га боле нога у чланку, он му лично превије црни лукац и видев у боји унтрцигер позна га другарски. Без овога случаја Милану Васићу не би се данас звао гроб!