Balkanski rat

Број 35

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 550

Освешцн Касова н Банвнице ПЕШАДИЈСКИ КАПЕТАН ПРВЕ КЛАСЕ -ј- Милован Стојадиновић СЛАВНО ПАО КОД СУШЕВА 17. ЈУНА Мн смо у више наврата описивали мучки бугарскп препад на наш шестп пук, па смо том приликом спомињали п име храброга и счавно палог јунака капетана МиЈОваиа Стојадиновића , командира мптраљеског оцелења VI. пука престолонаследника Александра. Капетан Милован је са својим митраљезима јуначкп дочекао Бугаре п силне им је губитке задао. И ако је видео да није у стању да зацржп бујнцу Бугара, он је у себп Хајдук Вељковски резоновао, да ако не може победити може погпнути, иа је код својпх мптраЈвеза остао док је у њему последњег даха било. Бугари су га разнели на својим бајонетима, али им је његова дивЈвења достојна храброст толико импоновала, ду су нокупили његовс остатке и покопалп пх означивши му п крс ом место вечног боравишта. Капетан Отојадиновић јуначки се понео н у рату с Турцима и у бптцп на Витол.у је био с збшвно рањен. Био је одлпкован златном меда;вом за храброст и унапређен у чин капетана прве класе Родом је из села Шаппне у срезу пожаревачком. Одлпчан офпцир у миру, јунак у рату, који је слатко жпвот дао за Отаџбину капетан Стојадпновић ће се увек с хвалом спомпњати. ПЕШАДИ ЈСКИ КАПЕТАН I Александар ЗаФировић Несрећна болест колера, која нам је покосила нсбројане храбре ратнпке отргла намје пред Штином, прец његовпм родним местом, и одличног официра пешадијског капетана друге класе Ллександра ЗафиронпАа, воцнпка 3 чете, 1 батаљона, 2. пешадијског пука Књаза Ми • хаила. Зафировић се јуначки понео у оба наша рата. У рату с Турцима награђен је сребрном медаљом за храброст. Огорчен на небраћу Бугаре, јер је ваљало од њихове ненаситости бранити свој родни крај Зафировић се бор ио снагом лава и горео је од жеље, да уђе са српском војском у своје родно меото Штип, али ту жељу не доживи. Колера која је у то време косила дохвати и Зафировића и он јој, изнурен ратним тегобама, подлежз. Оставио је за собом стару мајку Јелену у Скопљу и сестру, којима је он био једини хранител. и сва нада. Пок. капетан Александар свршио је и нижу и вишу школу Војне Академије и међу својим друговима уживао је глас врло способна војника, чија превремена смрт значи осетан губитак за сопску војску. ПЕШАДИЈСКИ ПОТПОРУЧНИК ■ј" Наум Стојановић СЛАВНО ПАО НОТл-У ИЗМЕЈЗУ 7. И 8. 1УЛА НА ГРЛЕНСКИМ ПОЛОЖАЈИМА Млади потпоручник Наум, син оних крајева, које је ваљало бранити од похлепних Бугара, јуначки се понео у борби с њима и умро је као прави јунак. Један његов друг обавештавајући његове честите родитеље, да им је красни син као јунак пао за част Отаџбине овако им са Грлена пише: „Заиста са сузним очима од радости и узбућења мора сваки да узвикне српском војнику, српском ратнику — Слава ти српски сине! Слава ти јуначе дивни!! Да, Србин је и сада у савременој борби, и сада кад пушка и топ нерве кидају, и сада је показао да је достојан потомак Обилића, Реље, Хајдук Вељка. Међу те славне људе спада ваш и мој Наум. Ваш је Наум славно пао приликом јуриша на Грленске положаје — погинуо је на велику жалост свију нас али на дику и понос Српства. Наум је тако рећи на превару убијен, јер је два јуриша на челу свог вода јуначки и поносно извршио. После другоГ јуриша

подли Бугари, кад нису могли нишга друго — у мраку довиту: Озд мо Срби, овамо што пре! И јадни Наум јурне не знајући да с у то подли зверови ну кад је мзло потом угледао, да се налази пред огромном масом Бугара знао је шга му ваља радити. Обрагио се војницима са речима: — „ Вра/] 0 \ Србип гине ал' се нг иредаје, Пазите, не осрамотите стару славу и сгаре јунакс! ‘ За тим је полетео напргд али је после два три корака пао, да се више никад не дигне. Он је освећеи На истом месгу где је ои пао, осгало је 200 Бугара да почивзју вечигим сн?м,али Наума иигде нисмо могли наћи.“ 1аи је сршн одш Одпичан стрвпац.. МиЈвурко Слсвић, из М^ћије срез прокупачки, (II артид.ериски пу ) за времз борбе је стзио три турска тома нап.рена на нзше трупе. Одмах је уперио свој топ на њих и сва грп тзпа заглавио пашим мсгцчпа и сасвпм пх онеспос ,био за борбу. Произведен је од каплара за поручника. Сутра дан је при брзој паљби заборавиа да затвори ззтварач и погинуо је од свог топа! Насовокн К 1 ШШ ПЕШАЦИЈСКИ МАЈОР | Никола Ј. Томић СЛАВНО ПАО НА ПЛОЧИ На Власини су малобројне н ше труае нмале најкрвавије борбе с Бугарима к->јл су навалили с великом снагом, да ту продру до пруге и пресеку везу главне масе наше војска с престоницом и спрече јој снабдевање храном и муницијом. Бугари су у то уложили велпке напоре и страшне жртве, али нису успели, Наши и ако много слабиш добили су надчовечанску снагу сазнањем, да од њиховога држања зависи усаех целога рата. Бор бе су вођене очајнички, али су наши остали победиоци. Ту смо победу платили скупоценим жртвама. Ту смо изгубиии и пешадијског мајора Наколу .7. Томи/ш, који је славно пао као командант трећег баталшна храброг петог шумадијског прекобројнога пука 8. јуна на Плочи. Био је то ваљан официр и јунак, који је презирући живот претходио примером својим војницима како се за Отаџбину живи и мре! РЕЗЕРЗНИ ПЕШАДИЈСКИ ПОТПОРУЧНИК | Величко Јеверичић СЛАВНО ПАО НА КУМАНОВУ Између осталих палих умановских бораца, храбрих хероја и затвчниа велике идзје Србиновз налази се и свежа хумка млГадог трговца, резервног пешадијског потпоручника Величка Јевериччћа, водника I, чете III. батаљона, V. пука Краља Милана, чија је слика изашла на 457. страни. Рођен је у маленом Милићевом селу у ужичком округу. Својим неуморним радом, даровитошћу и чуварношћу постао је храбри Веља угледан трговац на ваљевској пијаци, а одушевљењем, војничким духом и спремом, поносом и опрезношћу за националним стварима дотерао је Величко до чина потпоручника у ком је као Спартанац или Римљанин у боју паоСвестан великог задатка на ослобођењу дедовине, у његовом срцу дубоко усађеном жељом за ослобођењу браће од јаука, његове постојане ноге и храбре мишице корачале су напред ал’нису виделе зору петвековне бајке. Покољења се диче таквим херојилиа а другови од суза плету венце оваквим својим друговима, Слава славно палим!