Balkanski rat

Страна 558

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 35

Наш« Јраци

КОМДНДАТ ПР. ОТАНПШТА У САН-Т.ОВАНИ

Иико Хајдуковић Сви нчгаи офицари и војници, који су послом одлазили у црн торско пристаг.иште Сан-Ђовани ди Медуа немају довол ио р(;чи да се н< хвале предусретљивости команданта овог приетаништа канетана Ника, који је нашој војсци тамо чинио врло велике услуге. Он има великих заслуга, што смо онако јефтиго прошли приликом бомбардовања ,.Хамидијб“. Да није било том приликом његове присебносги ми би тада имали десет пута више жртава и неколико милиј.гаа динара вишс( штете. Његовом заслугом су овда 0 1 6 брслова 4 Ј.уна погпуно спашена. Својим искуством и покиавањем брода]шких послова капетан Нико учинио је Србнји велике материјалне користи, јер су, радећи п) његовчм упуствима, ностигнуте велике уштеде приликом нреноса наших транспорта војске и војничких потреба. Своје способносги документовао је и 19. марта при искрцагању последњег еше/она српских трупа. Тај посао је изве.) одлично да му је честитао и сам командант Срцског Прекоморн >г Кора ђенорал Петар Бојовић.

Продаицима и претплатницима, који не измиро своја дуговања с овим бројом. престаћемо даље да шаљемо лист.

1ш« ]у«ацн РКЗЕГВПИ ПЕШАДИЈСКИ ПОГУЧНИК Макс Гутман КОМАНДИР ЧЕТЕ У 15. ПГКУ 11. ПОЗИВА У крвавој борби на Криволаку, где је наша тимочка дивизија другога позива, под командом храброга пуковника Драг. Милутиновића, неколико дана задр>К)ла много јачег непријатеља, у упорној борби допао је тешких рана резервни пешадијски поручник Макс М. Гутман, интелигентан београдски трговац, који је у оба рата учествовао као командир чете у 15. пуку другога позива. Тешко рањена изнели су га војници из борбе и пренет је у болницу у Крагујевац, где је подлегао ранама 3. јула. дочекавши победу српског оружја над Бугарима. Мртво тело младога јунака пренето је у Београд и овде погребено са почастима, које је ззслужио јунак, што славно знаде пасти за Краља и Огаџбину. Пок. Макс био ја интелигентаи трговац, прокуриста фирме М-ксим Флајшер, волео је родну груду и љубав према овој земљи посведочио је жртвујући за њу оно шго је свакоме човеку најдрагоценије: живот свој млади. Оставио је младу супругу, нејака шестогодишња сина Макса, који ће бити досгојан оца свога, и два брата оба резервна официра Јулијуса и Михаила, који Бе се увек дичити и поносити жртвом, што су је у својој крви принели за величину Огаџбине. Нека је вечна сл ва, мир и покој славно паломе јунаку, поручнику Максу Гугману. Деца јрацн — За успопеку на погинупе чгтникв Чим је објављен први балкански рат за ослобођење Хришћаиа од Турака многи наши младићи, који нису били војни обвезници, похитали су да као четници и добровољци ставе своје жиеоте на жртвеиик О таџбине. И многи су пали у светој борби. Међу погинулим добровољцима, који су тада по летели у свети рат, налазили су се мпади јунаци Ан дреја Петровић, ђак VI. разреда, Владимир Перовић, ђак V. разреда, и Мира Петровић ђак IV. разреда лесковкчке реалке. Они су своје младе животе не раздвајајући се ни у рату један од другог, положили у борби на Везировом Мосгу 4. и 5. новембра 1912 године Професорски савет лесковачке реалке, да би очу вао трајну успомену на погинуле јунаке у рату за ослобођење, донео је одлуку на својој седници од 5. марта 1913 године, да се Андреји Петровићу, Владимиру Перовићу и Миру Петровићу узида на угледном месту у згради реалке спомен плоча овог облика: 1И————М—I—Ш^I + 1 СП0МЕНИК Апдреји Петровићу ученику У1. разреда, Влади1У1иру Оерооиђу ученику V. разреда, РЛиру ПетровиЋу ученику IV. разреду који су олавно пали у рату за ослобођење 4. и 5. новембра 1912- гсд на Везировом Мосту. Подигнут од њнхових наставника и другова, ученика лесковачке реалке.