Balkanski rat

Сграна 562

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 36

Са вспобођенпг српског Приморја: Град Драч поспатран с иора.

Зир ш?и заганик I Драчу — Један загонетан догађа] прн улавну ерпсне војскв у Дран. КаД су наш' труне ушле у Драч заробиле су сву тамошњу турску посаду, па је онда одмах организована прва вл?.ст и размештене су страже нз свимз мести ма где је то било потребно. Али другога јутра, чим је смењен са Страже један војник који је стражар! о у драчкој тврђавици изишао је сав блед пред дежурног официра и саопштио му: — Господине поручкиче! У граду има аветиња. — Каква аветиња! прекинуо га је официр, — Аветипа, утвара, господине поручниче Нисам је видео. Али сву ноћ је цвилела и нревијала У један час учииило ми се, да ће да се расклопи зид и да ће да скочи на мене. . — Не причај никоме, да ти се не см (, ју! прекинуо га је опет официр. Војник је прописно позлравио па отишао и одиста није никоме ни речи рекао Али идућега јутра поновило се исто. Војник са страже у граду дотрчао је одмах са страже у своју чету и пренераженим гласом почео причати како је сву ноћ слушао како цвили аветиња из градских зидина. Вест о аветињи пронела се кроз сву војску, али јој ипак нико сем м лог броја војника, није поверовао. Међутим, још тог истог дана постављене су ипак појачане страже у граду. Неколицина подофицира са војницима очекивали су пажљиво. У граду је владала гробна тишина. Зидике су биле непомичне. Али тада, када је била изгубљена свака нада да ће се чути аветиња, допро је из дубине слаб јаук. За њим је дошао други, па се онда глас претворио у јецање и неартикулисане гласове. Као укопани војници су прво стали, па су се онда полако почели примицати месту одакле је један од њих олрчао да зове официре Војници су се зауставили пред једним градским платном из кога је допирао све сла бији и слабији глас. Чинило се као да се утвара негде одмиче. Међутим, тада је одједном дошао тако јак крик, да су војници одскочили, јер им се учинило да је то нешто живо одмах ту до њих у градском зиду. У том тренутку стигли су официри. Кад су чули, шта се све десило, онда су оии одмах одлучили да руше зид да би тако открили градску тајну. За час су пађени пијуци и ћускије, па се почело брижљиво куцати у зид. И није много прошло, а зид је одјекнуо: Значи: унутра је шупљина. Четири војника почели су онда ударати пијуцима. Камен по камен ломио се, на земљи је лежала већ хрпа камења, цигаља и малтера и најзад се показао мали

отвор у зиду. Још неколико удара и отвор је био толики, да се могло загледати унутра. Али тада је настало изненађење веће но да је ту била аветиња. На влажном поду, без свести, лежаоје чо век у турској униформи а више њега, уза зид стајала је о мотци нова новцата свилена турска застава. Много је труда стало. док је непознатоме повраћена свсст и док је окрепљен и онда је он испричао, како је и зашто жив зазидан. Он је био заставник у турској црачкој посади. Када је пукао глас да стиже српска војска видело се, да је варош готова да се одмах преда Али телеграфске наредбе из Цзриграда гласиле су, да се гтоса да држи, јер стиже брза и знатна помоћ. У тој ватри драчка посада је одлучила да се и она предз, пошто се тако малобројна не може борити. Међутим војничку заставу хтели су пошто по то спасти. И онда је заставник наговорен да га зазидају у граду зајецно са заставом само за три дана док не сгигне турска војска. Заставник јз био толико уверен у ту помоћ, да је пристао и тада су га тако вештозазидали, да се споља није ништа познавало. Трећег дана несгало му је хране а помоћијош није било Четвртог дзна пао је у очајање. После не зна шта је с њим било док нису наишли српски војници и ослободили га. Ваздух је добијао кроз један стари отвор од мазгале на спољној страни градског платна. .§:>оС#

— Распорвд турских трупа првд битну -- Колнко је било Турака. Наш опсративнк ппан - Борбв ад 2, 3, I н 5. новвпбра — Турцн покушавају да се пробнју ка Охриду. — КоЋ нзмвђу 5 н В новвпбра Прва армија, под командом Престолонаследндка Александра, победоносно је ушла у Битољ, сломивши и последњи отпор вардарске турске армије, 6. новембра 1912. Тај дан представља славан завршетак наших операција са Турцима — завршетак рата. Оно шго је ерпски народ вековима желео и за чим је жудио тада је остварио После наших славних победа над Турцима код Прилипа, Алинаца и Бакарног Гумна, разбијени делови турске вардарске армије журно и грозничаво су се прик>пљали за одбрану Битоља, где се намеравао дати крајњи отпор. Турци су са главнином своје снаге заузели и на брзу руку припремили зт одбрану Битоља северно од вароши на десној обали реке Шемнице, на простору од Црне реке па до Коте 1150, са истуреним предњим