Balkanski rat

630

'-'»■лшЦБЛЖАНСКИвРАТ

- -,:. ч ■ ^. - ••'т'«« поп/ларним „Наполеончего 11 са 74.500 војника, 58.000 бораца, прикупљена је изме1)у Јамбола и Бургаса са задатком да обухваги западчо и источно турско крилб. Осем ове три армије и издвојене рилс се дивизије, која је под командом ђенер 1 ла Степе Степанови! а, дејствовала са другом српском армијом, Бугари су своју другу пешадијску дивизију, без треће бриглде, упутили у долину Арде, да штити десни бок главне војске. Ова дивизија имааа је 22.500 војника, од којих 17.000 бораца. Први успех Бугара био је освојење Мустафа Паше, коју су Бугари одмах прекрстили на Свилен-град, Пстога дана када се водила крвава кумановска битка Бугари су извојевали сјајну победу на Кирк-Килисе. На Лиле-Бургасу вођена је три дана љуга борба и најзад је свршена 18. окто!ра потпуном победом Бугара и поразом Турака, који су на Чорлу шокушали да задрже победоносне Бугаре, али^су|и ту поражени 23. октобра. После свога пораза код Чорлуа ТурЗаплењени турсни толови.Ј ^ С У се повукли на утврђења Чаталце и гу су се, мора им се признати, сјајно држали. Бугари су много пута покушавали, да их и одатле отерају, али су се сви покушаји свршили без успеха, а еа в ликим губитцима. Носле турског пораза на Бигољу обустављена су непријатељства и почели преговори за примирЈе, које јеЈ7. новембра у.. авл>ено. После неуспелих преговора Ју Лондону крајем јануара настављене су борбе на Чаталџи, на Булаиру и под Једреном, док у марту под снажним ударцем Срба и Бугара и Једрене није пало. Поновни;лондонски преговори довели су дефинитивно до мира. Тиме је дошло на дневни ред питање о разграничавању «међу [савезницима. Бугари су хтели за '“'себе све, хтели су лављи део. На то ојгГстали савезници нису пристали. После^дица тога била је мучки препад Бугара цна Србе и напад на Грке 17. јуна, а каквим је плодом то њихово вероломство уродило свима је познато и о томе смо [раплењена турска коњска олрема уДВелесу. 1 већ Д° ста писали. - * Рат за Бугарску формално је трајао „ целу годину дана, а биланс рата је ово : У пасиви: 52.000 мртвих и несталих, око 10.000 ин|Валида, чијеЈКе пенсије оптеретити годишњи буџет са 10—15,000.000Ј динара, 660,000.000 динара ратних трошкова, 150000.000 динара утрошеног ратног материјала.

Бугарска је објавила рат Турској једновремено са Србијом. Главну команду над целокупном бугарском војском примио је формално Краљ Фердинанд, а стварно је радом руководио њсгов помоКник ђенерал Савов, коме је начелник штаба био ђенерал Фичев. Бугарска војска подељена је на три т армнје овако: I армија под командом ђенерала Кутинчева у јачини 65.0000 војника, 50.000 бораца, прикупљена је између Нове Загоре и Јамбола и имала је за задатак да се развије између Лозенграда и Једрена. II армија под ђенералом Ивановом са 100.000 људи 77.000 бораца развијала се на простору Хасково—Харманли—Трново са задатком да освоји Једрене, које је и узела уз помоћ друге српске армије. Ш, армија под ђенералом Ратком Димигријев* м.

Румунији] уступљено 7525 кв. км. плодне земље у вредности око милијардеф динара са 286.000 душа чисто бугарског народа. У активи: добијено 23.257 кв. км. земље од западне Тракије, чега само око 3000 кв. км. културне земље, и прираштај у становништву од 660,000 душа већином мухамеданаца и Грка. Значи, дакле, да је Бугарска начисто добила 15.700 кв. км. са 37.000 становника. А добиле су Србија 39.047 кв.км. са 1,200.000 становника, Грчка 56.000' кв. км. са 2,600.000 становника и Црна Гора 5676 кв. км. са 230.000 становника. Турска, којој је после Лондонског Уговора у|Европи остало само 9618 кв. км. са 420.000 становника спасла је сада укупно 10.201 кв. км.. са 725.000 становника. Као нова држава долази уз то Албанија сц 32.000 кв. км. и ( ко 880.000 станозника«

ЦБАЛКАНСКИ РАТ — У СЛИЦИ И РЕЧИ Бугари^у рату.