Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

8

Др. РАСТИСЛАВ МАРИЋ

трачки назив за Дунав при његовом ухпћу, Истро, преносили на цео речни ток за који су сматрали да са њим чини целину. Тако су они, првобитно, мислили да Сава, од њеног извора до ушћа, и Дунав од упЉа Саве до свог упЉа, чине једну реку којој су дали име Истро без обзира како су те реке називали људи који су становали на њиховим обалама. Доцније, када су упознали и област у којој извире Дунав, они су данашњем Дунаву дали име Истро, али су и за Саву задржали тај назив. Пошто су тако две реке које се на једном месту састају, имале исто име, створило се мишљење да се Дунав негде у своме току раздваја па један његов крак тече на исток и улива се у Црно Море а друти некуда на запад. Упхће тог западног крака Дунава прво је локализовано негде на Јадрану, али када су Грци упознали обале Јадранског Мора и констатовали да се ту не улива ни једна река која би одговарала том западном краку Дунава, потражили су његово упЉе даље на запад те је тако постало мишљење да се он Роном улива у Средоземно Море. Колико је код старих било укорењено мишљење да се Дунав раздваја и улива у два мора најбоље се види по томе што се оно одржало и у доба када је он постао гранична река римског царства само што се тада држало да он подземним каналима отиче у Јадранско Море. Не мање тешкоће сбјашњењу најстаријих података о Подунављу чини и начин на који су они сачувани. И у старом веку као и данас, нова дела, потпунија и с тачнијим подацима, потискивала су у заборав старије списе које нико више није пренисивао те су се, најзад, изгубили. На тај су начин за нас изгубљена дела грчких писаца из времена пре почетка наше ере у којима су били прикупљени подаци о Подунављу из времена пре доласка Римљана на Балкан. Нека од тих географских дела послужила су друтим писцима као извор за податке о Подунављу те тако, посредно, можемо одредити шта су Грци знали о тим крајевима пре него што су они ушли у састав римског царства. Тако је Аполоније Рођашш, грчки епски песник 111 в. ст. е., у своме спеву о походу Аргонаута у Колхиду по златно руно при опису предела кроз које су они прошли пловећи Дунавом ка Јадрану, употребио спис О при стаништима географа Тимагета који је живео средином IV в. ст. е. и дело О Скитима Тимонакта, писца истог доба. Стиховм Аполонијевог спева у којима се говори о Подунављу нису били довољно разумљиви за неке читаоце баш због тих географских података и онда су неки од њих уз те стихове дописали текст дела којима се Аполоније послужио. На