Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

Д-р МИХАИЛО ДИНИЋ

БЕОГРАД У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Историја средњевековног Београда не може се пратити у појединостима, нарочито његовот унутрашњег живота и уређења као града. За његову судбину у овом периоду био је од пресудног значаја његов географски положај. Он је погранични град који често мења господаре. Њиме владају повремено Византија, Бугарска, Угарска и Србија, а пред крај средњег века и Турска, увиђајући његов значај, тежи да га освоји. Друти значајан моменат за историју Београда био је у томе што је лежао на почетку главног пута који пресеца Балканско Полуострво Београд, Ниш, Софија, Једрене, Царшрад. Из тих разлога о њему највише сазнајемо када се воде борбе између суседних земаља за власт над њим или када се користи велика саобраћајна трансверзала Балкана на којој се налази. Променљива судбина његова одражава се лепо и у називима под којима се јавља. На бугарски период владавине указује назив „Бутарски Бесград 11 (Аlћа Виl§агlса). Превласт Мађара донела му је име Мапбог АГћа или Папбог Бејегуаг које још није потпуно објашњено (није утврђено шта значи ~Папсlог“). На Вљ зантију потсећа назив „Грчки Београд“ (Аlђа §гаеса, СпесМзсћ Најзад, када и Срби почињу утицати на њетову судбину, помиње се и као „Српски Рес«град“ бе Зсћlауопха),

После пропасти античког Сингидунума скоро три века нема никаквога помена о неком насељу на ушћу Саве у Дунав. Београд се при пут јавдва године у једном писму папе Јована VIII бутарскоам хану Борису, тада већ као седиште