Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

тачку на томе путу, и вима имамо да захвалимо за многе значајне податке. Већ и пре првог крсташког рата кроз Београд пролазе веће групе хришћана са Запада које су ишле да посете Свету Земљу. У раном средњем веку, када су на средњем Дунаву господарили Хуни, Авари, Словени и Мађари, тај пут није могао бити коришћен. Тек од 11 столећа, пошто је Угарска ушла у ред хришћанских држава, усуђују се хришћани са Запада да долином Дунава и преко Балкана иду на Исток; у првом познатом спису путовања једне групе за Јерусалим, 1026 године, изричито се наглашава да тај пут није раније могао бити коришћен „пошто је хришћанство у Угарској и Славонији оило још ново“. После тога, током 11 столећа, знамо да Је неколико већих група „хаџија“ прошло кроз Београд. У њему је, на пример, умро (1038) вођа једне такве групе, верденски бискуп Рајмберт.

Главне масе учесника у ирвом крсташком походу прелазе преко Београда, прво неорганизоване под Валтером Сенсаверским и Петром Путињаком, затим и уређена војска Готфрида Буљанског (1096). Исти пут користе и крсташи другог рата под немачким царем Конродом 111 и француским краљем Лујем VII (1147), затим и Фридрих Барбароса у трећем рату (1189).

У историји српског народа Београд почиње играти извесну улогу тек од краја 13 столећа. После четвртог крсташког рата Угарска је успела да га одржи утлавном под својом влашћу, са извесним прекидима у корист Бугарске. Средином 13 столећа Угарска организује у данашњој северозападној Орбији своју Мачванску Бановину у коју улази и Београд. Родбинске везе Немањића са утарском династијом довеле су до тога да је краљ Драгутин, ускоро после напуштања престола у Србији, добио на управу од Угарске Мачву и Београд (1284) у коме је повремено и боравио; „у славнм и сјајни град, град звани Београд српски, који стоји на обали реке Дунава и Саве“ долазила је да посети Драгутина и његову жену Катарину краљица Симонида, жена краља Милутина, Београд ипак није могао трајно остати под српском влашћу. Краљ Милутин је додуше после смрти брата Драгутина посео његову област, са Беотрадом, али снажна офанзива утарског краља Карла Роберта потисла је Србе и Мачваиска Бановина била је основљена (1319). По друти пут добијају Срби Београд тек после битке код Ангоре, када Је деспот Стеван Лазаревић започео полктику ослањања на Угарку. Деспот обнавља београдску тврђаву, подиже многе грађ*?вине у њој и стара се да од Београда учини напредан трго-

БЕОГРАД У СРЕДЊЕМ ВЕКУ