Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

гово српско име које је чуо на његовим улицама. Српско име Београда записано је у сваком путничком дневнику и поред склоности већине путника да, поводом овога града, бележе своје историске и литерарне р^еминесцензије.

Претворен од пограничног утврђења у једно од управних и привредних средишта езропске Туреке, Београд је, захваљујуки свом изузетном географском положају, брзо постао врло значајан трговачки чвор у коме се састајало неколико главних копнених и речних путева овога дела света. „Београд је на тако згодном положају за тртовину као ретко која варош на копну, јер се налази на ушћу Саве у Дунав, забележио је, 1669 г., енглески путоггисац Браун; недалеко од Београда утиче у Дунав и велика река Тиса; ни Драва није сувише далеко, исто тако ни Морава. А како Дунав тече према Црном Мору, Београд може лако трговати са врло далеким зсмљама ..Овај путописац је заборавио да помене да је, поред тога, Београд био чвор у коме се повезивало и неколико главних копнених путева европске Турске, пре свега њена најважнија артерија, Цариградски друм. Шајкама низ Дунав и караванима из јадранских и јонских лука, стизале су у Београд велике количине мануфактурних продуката европоких градова, а из Царитрада и цреко Црног Мора доносили су трговци раскошне производе Истока: мирисе, фине тканине, зачине, оружје, драгсцене метале, итд. „На коњима и камилама, прича турски путник Евлија Челебија, сваке године дође око шсст хиљада товара разноврсне арапске и персиске робе из Египта, Дамаска, Триполиса, Саида, Бејрута н Смирне. Ова роба се овде увози и одавде извози за све крајеве Мађарске, Пољске, Чешке, Шведске, за Босну, Млетке и друге земље. Из ових, опет, земаља довози се свде сваковрсне трговачка роба .. .“ Ипак, најважнија улога београдских трговаца била је у снабдевању мануфактурном робом турских поседа северно од Саве и Дунава, увегс преплављени« војском која је носила одећу -од најбогатијих тканина и најкитњастијег кроја, накинђурену свакојаким украсима. Чим су, 1553 г., прешли аустро-турску границу, чланови једног царског посланства били су изненађени шаренилом и богатством одеће и оцреме турских војника. „Угледао сам необинан и цријатан призор 1 : обојени штитови и копља, ћорде украшене драгим камењем, разнобојпо перје, турбани од платна засењујуће белине, изврсни коњи, најлепша опрема“, забележио је један од чланова посланства, хуманиста Бузбек. Поред тога, иако у мањем обиму, београдски трговци су се бавили и извозном трговином домаћих цроизвода.

31

БЕОГРАД ПОД ТУРЦИМА