Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

РАДОВАН САМАРЏIГБ.

овота м-оста, држи молитва за султана Сулејмана и закол>е по један ован који се војницима подели“, бележи турски путник. У шанцу овог утврђења, Мехмед-паша Соколовић је начинио чесму, на којој стоји овај натпис: „Ходи, беже, ако си жедан добре воде“. Из безданог бунара, који је допирао до подножја брда, вадила се, у тренуцима опсаде, савска вода. Утврђење је бранило пет јаких, окрутлих кула, оловом покривених. У Шахин-кули држало се оружје, топови и муниција, а четвртаста Небојша, коју Челебија назива мрачном и крвавом кулом, била је снабдевена справама за мучење и преуређена за тамницу. На њој је висило звоно за узбуну.

Међутим, у описима западних путника, горњи град је давао утисак немара и запуштености. Вшпе од пола века после турског освајања Београда, један немачки путник Је уочио да неке од градских зидина још стбје порушене, у онаквом стању у каквом их је предала хришћанска посада. „Турци су сигурни да се немају вшпе кога плашити", тумачи он. А. Вр«анчић, који Је прошао кроз Београд 1553 г., налази да београдска тврђава „ниЈе ни велика ни знаменита грађевина“. Истих година забележио Је Немац Дерншвам да Турци у град никог нису пуштали свесни да је он много слабиЈи но што се причало. „Једошо га вода чини чврстим", каже он. Слично Је, 1616 'г., забележио и А. Венерн који истиче да Је Београд тврђава коју, као Будим и Острогон, више природа чини таквом но снажни бедеми и утврђења. ОрзшгЈе које се чува у граду застарело је и не да се упоредити са европским; топови су готово сви на гомили, искварени, скоро ни Један на точковима, записао је, двадесет година доцниЈе, члан царског посланства Герлах. Првих деценија XVII века артиљерија београдске тврђаве била Је, донекле, обновљена, и то многим и одличним топовима, делимично немачког порекла: поново су отпочели сукоби Турске са њеним северним суседима. Много топова разне величине затекао Је у Београду, уочи бечког рата (1683 г.), и Један непознати Рус, турски заробљеник, чије су забелешке сачуване, а има података да су, поред Саве, постојале и топовске шупе, у ксЈима су се чували они топови који нису били потребни утврђењима.

„У тврђави станују само војници, пошто је забрањено д а ко ту живи“, забележио је Евлија Челебија.

Испод горњег града, на равном, подводном земљишту од подножЈа калемегданског брега до обела Саве !и Дунава, простирао се, у облику кружног исечка, доњи град, опточен са свих