Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu
БЕОГРАД ПОД ТУРДИМА
45
пет година пре тога тврдио да Београд има сто хиљада становника. Ипак, све ово сведочи да је Београд у XVI и XVII веку био међу већим европским градовима. Таквим‘су га, уосталом, сматрали и сви путници који су кроз њега прошли. 1573-један од њих је тврдио да је Београд већи од Будима, док се другом, Немду А. Вернеру, пола века доцније учинило да је исто толико велики као Нирнберг. Ратничко острво, ада на саставу Саве и Дунава, изронило је из воде првих децекија XVII века. „То острво, забележио је 1669 г., енглески путник Браун, постало је наносом Саве и пре тридесет и пет година није му било ни трага". У његово време, оно је било пуно дрвећа. Преко река се прелазило скелама, јер су мостови, и то псн-/ тонски, подизани само привремено, у ратним годинама. У проч леће 1596 г. на почетку дугог аустро-турског рата, подигнут је| мост код ушћа Саве, склопљен од четрдесет и пет великих чамаца. Међутим, непоередно после његовог подизања, Београд је доживео необичну поплаву, тако да се мост нашао, одједном, касред воде и није се могао користити све дск вода ни‘је спласнула. Илак, мост се одржао, и, после извесних онравки, кренула је преко њега војска, чије Је прелажење трајало пуних осам дана. Нови аустро-турски рат (1663 —1664) присилио је Турке да изграде два моста. „За прелазак војске преко Дунава, која је отитпла да освоји Варад, саошнтава Евлија Челебмја, начињен је велики дрвени емост на 77 понтона у близини Хисарџика и Панчева. Дужина му је 800, а ширина 50 корака“. На изградњи моста преко Саве радило је, сваког дана, према сведочанству барона X. Отендорфа, члана аустриског посланства, 1.500 људи, покуттљених кулуком, од кога су, уз висок откуп, били ослобођени само Јевреји и Дубровчани. Овај велики мост, саграђен од јануара до априла 1663 г., био је састављен од 36 пснтона; на суву, преко глибовите и трском обрасле мочваре, он се, Још скоро пола миље, настављао обичним дрвеним мостом.
Извесни помени о културном животу у Београду у XVI и XVII веку сведоче да Је и овде, као и у другим градовима Турске, свака вериека, однС|Сно етничка скупина живела у том погледу сасвим одвојешш и у многсчме различитим жиоотом, коЈи Је имао тако мало локалних обележја да се готово и не може говорити о некој изразито београдскоЈ култури тога времена. ЧелебиЈа истиче побожност и ученост београдских дервиша који