Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

56

РАДОВАН САМАРЏИН

цама истицани лешеви смакнутих заповедника који су оптуживани за пораз.

1566 г., после опсаде Сигета и смрти Сулејмана II под опседнутим градом, ка Београду су кретале две турске бујице, обе бучне и узбуркане. Са ратишта, под заповедшпптвом Мехмед-паше Соколовића, враћала се војска, узнемирена смрћу Великог Падишаха чије су мртво тело носили, јецајући, дервшпи. Из Цариграда, окружен масом своЈих присташсца, хитао Је Селим, син мртвог султана, нестрпљив да што пре преузме власт и команду над бунтовном воЈском. А онда се Беогр-ад претворио у позорницу на коЈоЈ су се сви показали у пуном осветљешу; док Је побуњена Јаничарска гомила тражила поклоне коЈи се, по обичаЈу, деле после султанове смрти и претила да ће исећи присталице новога султана, док је Селим, својим сангвиничним темпераментом, Још више погоршавао и онако мучну и напету ситуациЈу, велики везир, Мехагед-паша Соколовић, знао је да сачува свој суверени мир, да утиша гомилу, задовољи Селима, а мртвом падишаху ода све почасти по исламском закону.

Нови ноход против АустриЈе султана Мехмеда 111 1596 г. обележен Је набиЈањем на колац, дерањем кожа и истгшањем отсечених глава по палисадама дуж целог Цариградског друма кроз Бутарску и Срби Ју. Султан је ушао у Београд у величанственоЈ поворци. Пред њим је Јахало хиљаду наЈхрабриЈих коњаника, за њим три стотине чауша; ове Је следило око сто пешака са луковима и стрелама, триста младих љубимаца, чета свирача, са фрулама и таламбасима, на коњима, камилама и мазгама. У пратњи султановој био Је и ентлески амбасадор, Едвард Бартон, док су чланови аустриског посланства доведени као сужњи. По падинама око Београда била су пала бескрајна Јата турских чадора. Око пола милиона воЈшпса чекало Је знак за покрет Великог Падгппаха, коЈи Је лешкарио под Једним глогом на Врачару и посматрао логор своје воЈске. По воћњацима око града висили су повешани војници, кажњени због пљачкања месног становништва.

Сличан воЈнички логор Београд Је постао и седамдесет година доцниЈе, у време новог аустро-турског рата (1663 —1664). Само, овога пута, султан Мехмед IV, болесни сладострасник и ловац, претпоставио Је своЈе љубимце и лов ратноЈ слави и препустио ратовање великом везиру Ахмеду Ћ.уприлићу. Ратујући на две стране, и цротив Млетака и против Аустрије, велики везир ниЈе имао дсвољно средстава за воЈску из исцрпених државних фгшансија. Београдско становшшггво прогохштало Је